Pravoslavni vernici i SPC danas obeležavaju Svetog apostola Tomu u narodu poznatijem kao Tomindan, sećanje na Svetog Tomu, jednog od dvanaestorice apostola. Sveti Toma je bio jedini od apostola koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo.
U Leskovačkoj Moravi se dan Svetog Tome dovodi u vezu sa vukovima, pa ovog dana niko nije radio, kao i u Levču i Trniću, a u istočnoj Srbiji se verovalo da je dragocena lekovita mast zeca ulovljenog na Tomindan, pa su je čuvali radi izlečenja od kostobolje i radi lakšeg porođaja. Takođe, do Svetog Tome traje prelazno godišnje doba, podjesen, što znači da se od danas već računa da je moguć početak zimskog razdoblja.
Malo ko zna da nabroji imenom sve apostole, ali za Tomu svi znaju, naročito što je u narodu prozvan Neverni Toma. Većini nije jasno zašto je stekao ovaj nadimak – zato što je veroloman ili sumnjičav.
U trenutku kada se na Uskrs, vaskrsli Hristos, ušavši kroz zatvorena vrata, javio svojim učenicima, Toma nije bio prisutan, pa kad su mu apostoli rekli da je Isus maločas bio među njima, on im nije poverovao. U osmi dan po Uskrsu, susrevši Hrista i opipavši njegove rane, Toma se uverio u njegovo usksnuće i besmrtnost.
Kroz tu njegovu nevericu, dobili smo novu potvrdu tog čudesnog događaja, jer se vaskrsli Gospod javio učenicima da bi uverio Tomu, sa rečima “Pruži ruku svoju i metni u rebra moja i ne budi neveran nego veran”. Na te reči Toma je uzviknuo “Gospod moj, Bog moj”.
Ovaj događaj koji se zbio, potvrđuje istinitost vaskrsenja Gospodnjeg, jer je On zaista vaskrsao i javio se učenicima svojim, ali ne kao priviđenje, već u istom telu u kom postrada radi našeg spasenja. Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za “neverovanje” Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu.
Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u četvrtom veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad.
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu. Po narodnom verovanju, Toma je važio za radnog i vrednog, pa zato važi za zaštitnika mnogh zanatlija. Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
Srbi za Svetog Tomu pričaju da je, kad su sveci delili uloge, on uzeo pečat od oblaka, ali ne donosi oluju, već dragocenu kišu. Veruje se da Sveti Toma, ako se naljuti, može jednog dana da donese drugi potop, ali kako ga nadgleda Presveta Marija, to neće biti uskoro.
Sveti Toma je bio vešt drvodelja, tako da nikada nije deljao drvo na panju već na kamenu. Jednom naiđe đavo u obliku prelepe i vrckaste devojke, pa poče da ga iskušava. Sveti Toma se zagleda u nju, udari sečivom u kamen i otupi sekiru. Svetitelj se mnogo naljuti, izazva silnu kišu i smesta potopi đavola u baru.
U nekim krajevima se veruje da Sveti Toma štiti vernike od vukova. Postoji stara srpska izreka “Sveti Toma, sedi doma”, pa se na ovaj dan nigde ne ide (izuzev u crkvu na molitvu). To je jedan od najvažnijih starih običaja. Ipak, praznik najpre donosi poruku da je važno posvetiti se duhovnom razvoju, molitvi i dobrim delima, kao i podeliti sa drugima ljubav i radost.
Kurir.rs
