“LOŠE MI JE… SAHRANIO SAM KOLEGU, DANAS MORAM I DRUGOG!” Preživeli rudar van sebe nakon ispraćaja Dejana iz Zaječara

Šta imam da pri­čam… Po­ku­ša­vao sam da ih spa­sem, ali uza­lud. Na kra­ju su me iz ja­me izvu­kle ko­le­ge. De­lile su me sekunde od smr­ti, ova­ko pri­ča za Ku­rir ru­dar Slo­bo­dan Ni­ko­lić, ko­ji je u pe­tak je­di­ni pre­ži­veo ne­sre­ću u ru­d­ni­ku Lu­b­ni­ca kod za­je­ča­r­skog se­la Gr­ljan, dok su po­gi­nu­le nje­go­ve ko­le­ge De­jan Kra­j­nja­no­vić (42) i Lju­bi­ša Bo­si­lj­ko­vić (55). Oni su pro­pa­li u ja­mu du­bo­ku pet me­ta­ra i uga­lj ih je za­tr­pao.

Pijem lekove

– Izuzetno mi je teško, popio sam i lek i ne mogu do dođem sebi. Ništa ne pomaže… – kaže Slobodan nakon sahrane svog kolege Dejana i dodao da danas mora da skupi snage da sahrani i drugog kolegu i prijatelja Ljubišu.

– Sva trojica smo bili unutra i radili u delu gde se ugalj separatiše, morao bi da vam nacrtam kako to izgleda jako je teško za objasniti. Mene je bukvalno delila minuta da ne nastradam kao i kolege.

Ka­ko da­lje na­vo­di Slo­bo­dan Ni­ko­lić po­tre­snim gla­som za Ku­rir, ne mo­že da do­đe se­bi, ali mo­ra da se dr­ži ka­ko zna i ume.

– U tom delu je ugalj i isprazni se određena količina uglja koja sama odlazi, mi to radimo u cevi. Ušli smo unutra zbog tog uglja koji je morao da se iskopa. Jao, verujte ne želim ni da se prisećam više cele te scene… – re­kao nam je ru­dar dr­h­ta­vim gla­som i do­dao „da se ko­li­či­na uglja ni­je ispra­zni­la i da je ve­ro­vat­no iz tog ra­zlo­ga po­vu­kla pr­vo jed­nog ko­le­gu, a za­tim i dru­gog“.

Osta­le ko­le­ge su od­mah po­ku­ša­le da im po­mo­g­nu, ali, na­ža­lost, ni­su uspe­li jer su u pi­ta­nju bi­le se­ku­n­de.

DRUGA TRAGEDIJA

Ode Lju­bi­ša kod nje­go­ve Slađe

Ka­ko su ra­ni­je za Ku­rir na­ve­li po­zna­ni­ci stra­da­log ru­da­ra Lju­bi­še Bo­si­lj­ko­vi­ća, ovo je dru­ga ve­li­ka tra­ge­di­ja ko­ja je za­de­si­la ovu po­ro­di­cu. Pre­ma nji­ho­vim re­či­ma, Lju­bi­ši­na su­pru­ga pre­mi­nu­la je u av­gu­stu na­kon te­ške bo­le­sni, od ko­je se ni­su opo­ra­vi­li, a već ih je do­če­ka­la no­va. – Ode moj ba­ta kod nje­go­ve Sla­đe – sa­mo je je­dan od ko­men­ta­ra ispod fo­to­gra­fi­je.

Te­žak udarac

Pri­li­kom za­tr­pa­va­nja uspeo je da do­hva­ti ko­no­pac ko­ji su mu ba­ci­le ko­le­ge. Ko­no­p­cem je bio ve­zan za jed­nu ru­ku, a dru­gi kraj ko­no­p­ca na po­vr­ši­ni dr­ža­le su osta­le ko­le­ge.

– Ka­ko sam se ose­ćao? Pa ka­ko mo­že da izgle­da ka­da si za­tvo­ren u ce­vi?! Jed­na ru­ka mi je bi­la čvr­sto ve­za­na ko­no­p­cem i u tim mo­men­ti­ma sam sa­mo ose­ćao bol u toj ru­ci. Sa­da me vi­še ni ru­ka ne bo­li… – ka­zao je Slo­bo­dan. On je po­šao sa la­k­šim po­vre­da­ma na­kon tra­ge­di­je, ali psi­hi­č­ki se, ka­ko je i sam na­veo, ose­ća veo­ma lo­še.

U se­lu Gra­d­sko­vu, ko­je je oko 25 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­no od Za­je­ča­ra, ju­če se ni­je čuo ni ža­mor, ni­ti glas me­šta­na, ni­ti tra­k­tor, ne ču­je se ni je­se­nji cr­v­kut pti­ca… Ju­če je sa­hra­njen stra­da­li ru­dar De­jan Kra­j­nja­no­vić. – Tu­ga, muk, ne­sre­ća ne­za­pa­m­će­na – ka­že nam ro­đak na­stra­da­log čo­ve­ka, ko­ji no­si isto pre­zi­me kao ne­sre­ć­ni De­jan.

Krik supruge

Ro­đak ka­že da je upra­vo sti­gao iz De­ja­no­ve ku­će, u ko­joj se oku­pi­lo i mla­do i sta­ro, ce­lo se­lo, ko­je ima oko 700 sta­nov­ni­ka.

– Ova­kvu sa­hra­nu se­lo ne pa­m­ti. Gu­žva, na­rod, a muk, ni­ko reč da pro­zbo­ri, ne­ma ni­šta vi­še pa­me­t­no da se ka­že. Sa­mo gr­me je­ca­ji su­pru­ge, De­ja­no­ve ma­j­ke, ro­đa­ka, ko­le­ga, pri­ja­te­lja.

Ro­đak ka­že da De­jan ima ku­ću i u Za­je­ča­ru, ali je mno­go vo­leo se­lo i tu je ži­veo sa po­ro­di­com. Zbog to­ga su odlu­či­li da ga sa­hra­ne u se­lu ko­je je to­li­ko vo­leo.

– De­jan je ro­đen u Lju­blja­ni, ali da ka­žem slu­ča­j­no, jer je on iz na­šeg se­la. Ne znam ko­me je te­že, nje­go­vim ro­di­te­lji­ma, nje­go­voj udo­vi­ci ili si­nu i će­r­ki, ko­ji idu u pe­ti i osmi ra­zred osnov­ne ško­le. De­jan je bio je­di­nac. Bio je šef sme­ne na se­pa­ra­ci­ji, gde je ra­dio 25 go­di­na. I nje­go­va su­pru­ga ra­di na se­pa­ra­ci­ji, ali je ona na dru­gom me­stu, ta­mo gde se vr­ši me­re­nje ka­mio­na. Bi­la je na po­slu kad su joj ja­vi­li, čuo sam da je to­li­ko ja­ko za­va­pi­la, kri­k­nu­la za De­ja­nom ka­da su joj ka­za­li, da su pri­su­t­ne ko­le­ge za­ne­me­le i bu­kval­no pre­sta­le da di­šu – ka­že naš sa­go­vor­nik.

Gra­do­na­če­l­nik Za­je­ča­ra Bo­ško Ni­čić pro­gla­sio je po­ne­de­ljak, 6. no­ve­m­bar, za dan ža­los­ti na te­ri­to­ri­ji gra­da Za­je­ča­ra.

ISTRAGA NESREĆE

Pro­pa­da­li je­dan za drugim

U pe­tak oko 10.30 do­šlo je do ne­sre­će u ru­d­ni­ku Lu­b­ni­ca kod Za­je­ča­ra ka­da su ra­d­ni­ci ra­di­li na se­pa­ra­ci­ji uglja, pri­li­kom če­ga su pa­li u ja­mu du­bo­ku oko pet me­ta­ra. In­spe­k­ci­ja je po­tvr­di­la da je do tra­ge­di­je do­šlo ka­da su tro­ji­ca ra­d­ni­ka ru­d­ni­ka Lu­b­ni­ca či­sti­la bu­n­ker go­to­vih proi­zvo­da si­t­nog uglja od za­le­plje­nog uglja na obo­di­ma bu­n­ke­ra. Izne­na­da, uga­lj se obru­šio i ra­d­ni­ci su po­če­li da pro­pa­da­ju je­dan za dru­gim kroz uga­lj u bu­n­ker. Pa­da­li su pet me­ta­ra dok ni­su do­ta­kli dno se­pa­ra­cio­nog bu­n­ke­ra.

– Osta­li ra­d­ni­ci se­pa­ra­ci­je, ko­ji su bi­li u bli­zi­ni, vi­de­v­ši šta se de­ša­va, od­mah su po­če­li da ispu­šta­ju uga­lj iz bu­n­ke­ra de­mon­ti­ra­njem izla­znih vra­ta ka­ko bi što pre oslo­bo­di­li ko­le­ge. Tek na­kon 15-20 mi­nu­ta uspe­li su da izvu­ku tro­ji­cu ko­le­ga, ali, na­ža­lost, dvo­ji­ca su već bi­la po­gi­nu­la – sto­ji u pre­li­mi­nar­nom mi­šlje­nju re­pu­bli­č­ke in­spe­k­ci­je.

(Kurir.rs – B. Travica, S. Božinović)