Drvena vrata sa zatamljenim staklom i ispisanim imenom na njima. Iza njih zadimljena kancelarija, ventilator pored starog stola na kojem je sredovečni muškarac sa šeširom na glavi podigao noge dok čita novine.
Manje-više, ovo je slika koju većina ljudi zamišlja kada se pomenu privatni detektivi. Tome treba dodati mnogo akcije, opasnih avantura i ponekog saradnika u policiji koji će mu pomoći da na kraju izađe kao pobednik. Tako smo gledali u detektivskim filmovima, a da li je sve to baš tako i u praksi?
Odgovor na to pitanje potražili smo od trojice privatnih detektiva koji imaju dugogodišnje iskustvo u ovom poslu, nepoznatom u Srbiji.
– Nije to ni nalik tome što ljudi misle i što su gledali po filmovima. Nema tu akcije i pucnjave, mada privatni detektivi imaju dozvolu za nošenje oružja. U našem poslu često tragamo za nestalim osobama, dokazujemo eventualnu prevaru, a često nas angažuju i fizička lica – objašnjava Dragan Trivan, vlasnik jedne od agencija.
Plate privatnih detektiva, prema Trivanovim rečima variraju i zavise najviše od toga ko koliko radi ili je dobar u svom poslu, ali se kreću od 80.000 do 100.000 dinara. Naravno, ona mogu biti i mnogo viša ukoliko se ne beži od posla i ukoliko ste predani.
Tivan je ujedno i predsednik Opšteg udruženja detektiva Srbije na čijem je sajtu navedeno da se Zakonom o detektivskoj delatnosti, koji je usvojen 2017. godine predviđaju tri vrste licenci. To su licenca za fizička lica, zatim licenca za obavljanje preduzetničke delatnosti i ona za privredno društvenu detektivsku delatnost.
Strogi uslovi za dobijanje licence
Iako Zakon o privatnim detektivima dozvoljava da se ovim poslom u Srbiji bave i osobe ženskog pola njih je na terenu veoma malo i pretežno ga obavljaju muškarci.
Uglješa Grgur iz jedne novosadske agencije, ponosno ističe da je o prva osoba u Srbiji koja je dobila licencu za privatnog detektiva. Ovim poslom se bavi decenijama i trenutno je jedini detektiv u Novom Sadu.
– Dugo su ovim poslom mogli da se bave mnogi, a onda je MUP uveo izdavanje licenci, a ja sam prvi u Srbiji dobio dozvolu za privatnog detektiva. Da bi neka osoba dobila takvu licencu potrebno je da ispunjava niz uslova. Pored toga što je neophodno da ste državljanin Srbije, traži se visoka stručna sprema, dok smer uopšte nije bitan. Potrebno je da se prođe i bezbedonosna provera, kao i lekarski test, a zatim se polaže test za detektiva u Ministarstvu Unutrašnjih poslova – otkriva nam Grgur i pojašnjava kako izgleda to polaganje:
– Pred komisijom se polaže sedam ispita, a ukoliko, primera radi položite šest i sedmi ne prođete, naredno polaganje morate sve od početka. Dakle, ne priznaje vam se ono što ste položili prethodni put. Uz to, potrebno je da privatni detektivi imaju poslovni prostor, odnosno kancelariju za koju takođe moraju da dobiju licencu.
Svako uočeno krivično delo se mora prijaviti policiji
Ono što je u detektivskom poslu najvažnije, a to potvrđuje i naš treći sagovornik Nikola Novak iz detektivske agencije su poverenje i diskrecija. Važno je napomenuti, a predviđeno je Zakonom i odnosi se na to da u slučaju uočavanja krivičnog dela privatni detektivi moraju da obaveste policiju.
Radno vreme je, kako nam kaže, najmanje pet sati dnevno, klijenata ima dovoljno, a neki od njih su stalni. Kako je zakon o privatnim detektivima donesen tek pre nekoliko godina, niko se u Srbiji ne može pohvaliti time da je u ovom poslu dočekao penziju, ali ima onih koji su blizu da to učine.
– Poslom privatnog detektiva se bavim više od 20 godina, a ujedno posedujem licencu i za obavljanje poligrafskog ispitivanja. Naš posao je i sprovođenje bezbednosnih aktivnosti za neutralisanje industrijske špijunaže i korporativne sabotaže – otkriva Novak još neke od aspekata detektivskog posla.
– Ne postoji nikakvo starosno ograničenje za obavljanje ovog posla. Naravno, važno je da onaj ko se njime bavi ima završen fakultet, što znači da ima više od 20-21 godine, a gornja granica ne postoji.
Važno je samo da osoba ima iskustvo, da je sposobna da reaguje u novonastalim situacijama – otkriva nam Novak.
