Svetlana Vasić kaže da je tražila svoje dete po celom svetu, a ona je bila na samo 30 km od nje
Posle 40 godina Slađana Stojanović i Svetlana Vasić, majka i ćerka, ponovo su se srele.
Svetlana je ostala trudna sa samo 20 godina. Kako je živela u tradicionalnom, zabačenom mestu gde je bilo sramota biti samohrana majka, gotovo po rođenju Slađane, kako priča Svetlana, majka i tetka su joj oduzele dete i za svoju devojčicu nije čula punih 40 godina.
Kako kaže, svoje dete tražila je punih 40 godina po celom svetu, a devojčica je rasla na samo 30 kilometara od nje!
Slađana saznala da je usvojena
Slađana je u svojoj 10. godini saznala da je usvojena i tu kreće njena patnja.
– U 10. godini sam saznala da sam usvojena. Od tog dana više nije bilo ništa isto. Mučila su me pitanja zašto je ona mene ostavila. Deca su me zadirkivala u školi, nisam htela ni sa kim da govorim. Sa saznanjem da me je ostavila prava majka, bilo mi je jako teško. Kada su moji usvojitelji umrli, počela sam da razmišljam o svojoj pravoj majci. Našla sam grupu koja se bavi izgubljenom decom i roditeljima, pustila sam poruku bez mnogo nade, međutim, čudo se desilo. Javila mi se advokatica… i posle nekog vremena moja majka bila je pronađena. Baš ličimo nas dve – priča Slađana i dodaje:
– Sada znam ko sam, odakle sam… Koliko puta sam plakala, i ćerka me je tešila, i stalno je pričala kako jedva čeka da upozna baku, a baka je sada za svaku pohvalu. Nikada nisam imala predrasude zato što me je ostavila, ne osuđujem je, samo sam htela da je dodirnem i da znam da je to moja majka – kaže Slađana.
Istog dana kada je upoznala majku, Slađana je upoznala i oca, i njemu je oprostila. Kada ju je video, kaže, otac je zanemeo od šoka i iznenađenja.
“Uzele su mi dete i dale ga na usvajanje”
Ispovest Svetlane kojoj su, kako tvrdi, majka i tetka otele dete iz naručja i dale ga na usvajanje.
– Rodila sam ćerku kada sam imala 20 godina. Trudnoću sam krila i tokom cele trudnoće sam radila. Krvavo sam radila, niko nije primetio moju trudnoću. Ja sam bila mršavija nego sada, nosila sam haljinu, tako da se to nije videlo. Sve sam radila. I po snegu, niko nije mogao da posumnja. Nju sam rodila za minut, a ja sam nju mučila jer sam mnogo radila dok sam je nosila – kaže Svetlana.
Kako tvrdi Svetlana, živela je u patrijarhalnoj porodici i roditelji nisu želeli da joj pomognu. Kada je rodila ćerkicu, dete su joj, kako tvrdi, otele majka i tetka, da ne bi bilo bruke u selu.
– Majka mi je rekla – na šta to liči da se kopile rodi u kući. Doktor me je ubeđivao da dam dete na usvajanje, jer moji neće da me prime kući. Ja sam izvela dete kući, zatvorili su me u sobicu, to je neka pojata u planini. Niko mi nije pomagao, nisam znala ništa oko nje. Nikakvu pomoć nisam imala. Ostavljala sam je da spremam ručak… Moja tetka me je naterala da odem u Centar za socijalno, tu sam potpisala neki papir. Jedan dan dođe moja tetka, otela mi je dete uz pomoć majke, bukvalno su mi uzeli Slađu. Ja nju nisam dobrovoljno ostavila – kaže Svetlana i dodaje:
– Kada se rodila, imala je beleg na desnoj nozi, na butini. Išla sam u Dansku, Hamburg, Švajcarska… Ne bi li videla beleg na nozi. Imala sam osećaj da ću je pronaći. Verovala sam da ću je naći. Kada sam je ugledala posle 40 godina osetila sam samo sreću i radost, bila sam tada najsrećnija žena na svetu. I želim da poručim svima da ne odustaju od traženja svoje dece, mojoj sreći sada nema kraja – rekla je Svetlana gostujući na “Pink TV”.
