Par koji živi u selu Petki pored Lazarevca, za nepunih šesnaest meseci već dva puta dobio je blizance, pa je Dragana potpuno ubeđena da njen đuvegija pripada nekoj posebnoj feli super muškaraca. Ona veruje da Nebojša poseduje neobičnu moć i da je zbog toga u stanju da „napravi” dvojke kad god to poželi.
-Pravi je majstor za blizance. Ima još jedne iz prvog braka. To je neki fenomen. Situacija je postala ozbiljna, jer smo siromašni, pa sam prinuđena da pribegnem krajnje restriktivnim merama. Za tu njegovu narav „katanac” je zasad jedini lek – dok nevešto skriva pogled zureći u pod, Draganin blagi smešak ipak jasno nagoveštava da je zaštitna mera samo privremenog karaktera.
Ponosnom ocu očigledno prija uloga supermena, mada se ne slaže s privremenom zabranom svoje partnerke. On se ipak kočoperno hvali da mu „posao” baš ide od ruke.
-‘Oće me! Za prvi put nisam imao osećaj, ali sam u druga dva slučaja bio ubeđen da će da bude tač daun! S jednom Slavicom sam se kladio u čokoladu. Blizance sam dobio, ali sam za „milku” od 300 grama izvisio! Umesto svog nesvakidašnjeg talenta Nebojša ipak u prvi plan ističe neispunjenu obavezu svoje sitničave komšinice.
Pre devet godina Nebojša je dobio prve blizance. Mateja i Luka na svet su došli u martu prošle, a Aleksandra i Aleksa u julu ove godine. Elektrozavarivač iz Petke tako je postao jedan od retkih muškaraca na svetu koji je, s dve različite žene, iz tri pokušaja, dobio isto toliko blizanaca.
-Rekli su mi u porodilištu da me treba terati u Ameriku na istraživanje. Ako će da plate rado ću „d’idem”. Ne volim da se eksponiram. Savete ne dajem za džabaka, a tehniku čuvam za sebe. Kad varim, ja bogami i zavarim, zacenjujući se od smeha, šali se „mađioničar” iz Petke.
Prihvatajući humor svog nesuđenog supruga Dragana odbija svaku mogućnost da su njihovi blizanci plod nekakvih nestandardnih veština.
-Sve je bilo normalno. Kakva crna tehnika, pun mesec, bajalice i tako to. Jednostavno, ide nam od ruke -gromko se kikoteći Dragana podržava šalu svog životnog saputnika.
Prve blizanace ona je rodila posle samo šest i po, a druge dve bebe nakon svega sedam i po meseci trudnoće. Mateja i Luka proveli su u inkubatoru puna dva meseca, ali su brat i sestra, Aleksandra i Aleksa, iz njega izašli nakon samo 26 dana.
-Čudili su se i lakari. Da kucnem u drvo ništa im ne fali. Samo jedu i spavaju. Ne priča se bez veze u narodu da su romska deca iz nekog razloga otpornija od ostale -ponosna majka gotovo naučno objašnjava neobičnu žilavost svojih beba.
Nebojša se ipak ne slaže u potpunosti s imunološkom teorijom svoje supruge. On misli da tu nema striktnih pravila.
-Dete je dete. Ovi moji razbolu se očas posla. Ubi ih promaja. Povukli su na mene. Mada, iskreno, možda nisam baš najbolji primer. Ja sam ti polutan… skoro melez. Iskreno, vidi se to i po deci. Ako se bolje zagledaš Aleksandra je malo crnja od brata, a razlika je samo pet minuta, vrteći glavom zamišljeno konstatuje Nebojša.
„Mirno spavaj, nano, sve je zaključano”, nastavlja Dragana da začikuje, ali nakon kratke pauze, namigujući iza muževljevih leđa, i umilno pevajući, pridodaje i drugi stih popularnog evergrina -„moje srce nije, džaba ti kapije”, kao jasnu poruku da njena tek uvedena zabrana neće biti duga veka.
-A, šta kažeš, da probamo i treći put? Kad je bal, nek je maskenbal – šeretski odgovarajući na sopstveno pitanje Nebojša je istovremeno uz prostodušan smeh, jednim glasnim poljupcem u obraz, konačno osujetio nemere svoje raspevane supruge.
