Leto kalendarski stiže tek sutra uveče, ali temperature poslednjih dana stvaraju osećaj kao da smo uveliko u sredini jula. Naučnici upozoravaju da se toplotni talasi šire Evropom i uzrokuju sve veće probleme, a opasni vremenski uslovi zahvatili su i jugoistok kontinenta.
Tako je u Grčkoj, jednoj od najatraktivnijih destinacija za srspke turiste, zabeleženo nekoliko nestanaka i smrti u prethodnim danima, upravo zbog neočekivanih temperatura u zemlji. Ekstremne temperature izmerene su i na Kipru, ali i u Turskoj gde su vatrogasne jedinice naročito angažovane usled požara u više provincija. Vrućine nisu zaobišle ni Srbiju, a prema prognozama stručnjaka, leto sigurno neće biti hladnije u odnosu na prošlo.
U razgovoru za NIN, meteorološkinja i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu Ana Vuković Vimić kaže da će toplotni talas, koji je trenutno aktuelan u Srbiji, trajati do kraja vikenda, kada dolazi do blagog pada temperature.
“Tokom narednih dana se očekuje da temperature budu oko rekordno izmerenih za te dane, što je izuzetno velika anomalija u meteorološkom smislu, da toliko dana uzastupno temperature budu blizu rekorda ili rekordne, što nam samo pokazuje u kakvom se klimatskom poremećaju u stvari nalazimo u današnje vreme. Što se tiče leta, najtopliji klimatski period je kraj jula, početak avgusta. Možemo očekivati još vrućih perioda, a sezonske prognoze su polako pokazale da će ovo leto svakako biti toplije od proseka za nekih prethodnih 20 godina. To je baš veliko odstupanje”, navodi Vuković Vimić i naglašava da je danas svako leto među najtoplijima, ako ne i iznad najtoplijih u poređenju sa onima u 20. veku.
Naša sagovornica ističe da se klimatske promene dešavaju svuda u svetu, pa i kod nas, te da su visoke temperature jedna od njenih glavnih karakteristika. Upravo to dovodi i do češćih pojava klimatskih opasnosti, što podrazumeva i toplotne talase.
“To su suše, ekstremne padavine, ali jedna od njih su i toplotni talasi, svakako najneprijatniji za ljude. Oni imaju duže efekta, zahvataju šire teritorije i zato su uglavnom gori za populaciju od oluja i grada koji su vrlo rizični na lokaciji gde udare. Definitivno je to zbog klimatskih promena savremenog doba, koje se dešavaju usled pojačanih emisija gasova sa efektom staklene bašte koje uporno rastu. Znamo da ćemo do sredine 21. veka biti u nekoj uzlaznoj putanji zagrevanja, učestalije pojave toplotnih talasa, a u drugoj polovini veka očekujemo da vidimo kakav će biti efekat Pariskog sporazuma. Da li će se stabilizovati klimatski uslovi, ili će se zagrevanje nastaviti, to već zavisi od globalne zajednosti i uspešnosti u sproveđenju sporazuma”, objašnjava Vuković Vimić.
Kada je reč o Evropi, ona posebno ističe problem koji se može javiti u toku predstojećih Olimpijskih igara u Parizu, kada se očekuju još veće vrućine i gori uslovi nego što su bili prethodno u Tokiju.
“To je sad u fokusu javnosti i sportisti već počinju da se brinu za svoje zdravlje. Neki su imali problema, pa su urađene analize i prognoze nisu uopšte optimistične. Očekuje se da će možda biti velikih problema i sa toplotnim udarom, jer čim temperature pređu 35 stepeni u oblastima kao što je naš region, Evropa, gde se vlažnosti kreću oko 40 odsto, to već ulazi blizu zone za toplotni udar i kod zdravog čoveka. Nisu uopšte srećne najave za leto”, kaže meteorološkinja.
Dodaje da su u oblastima pored mora ekstremi ipak nešto blaži.
“U obalskim predelima, gde je prisustvo mora u blizini, vazduh je iznad hladniji i meša se sa vazduhom iznad obala, koji je dosta prijatniji i to je sigurno bolje rešenje, nego biti negde u Evropi dublje u kopnu. Ono što je najbolje za more jeste kraj avgusta, početak septembra, jer je tad voda topla, a temeprature su već izdržljivije nego kada su toplotni ekstremi u toku sredine leta”, zaključuje Vuković Vimić.