Kažu da je smeće jednog čoveka blago drugog čoveka. Zaista, Leonardo Urbano je prošle godine zaradio čak 100.000 australijskih dolara (66.306 dolara) preturajući po gomilama smeća u Sidneju tražeći skrivene dragulje i prodajući ih.
Njegov plen je između ostalog uključivao Fendi torbe, aparate za kafu, zlatni nakit i gomile novca.
Svakog jutra nakon doručka, Urbano bi skočio na bicikl ili u automobil i pretražio ulice Sidneja u potrazi za gomilama smeća, a svaki dan bi donosio drugačije iznenađenje.
„Mogli ste da vidite planine stvari – ali bukvalno, planine. I tada pronađem većinu dobrih stvari“, rekao je Urbano. „Tamo će biti veliki predmeti, poput frižidera, ormara i kauča“, dodaje.
U Australiji, lokalci nude besplatne usluge odvoza smeća dva puta godišnje ili više za stanovnike. Tada ljudi obično bacaju nameštaj i krupniju robu na ulice, namenjenu za deponiju. Drugi uobičajeni “plenovi” su kompjuteri, usisivači i televizori, obično još uvek u dobrom stanju, rekao je 30-godišnjak.
Urbano je rekao da bi domaćinstva sa većom potrošačkom moći mogla da odbace starije uređaje kako bi napravili prostor za noviji model, čak i ako su još uvek u radnom stanju.
„Kada žele novi gedžet, kupuju novi i bace stari samo zato što baterija možda više nije tako dobra“, rekao je on. U drugim slučajevima, njegovim nalazima će možda biti potrebno malo čišćenja i manjih popravki.
Svoje nalaze sa ivičnjaka vraća u svoj dom, bira nekoliko komada koje će zadržati ili pokloniti, a ostatak prodaje na platformama kao što je Facebook Marketplace.
Zbog ograničenog prostora u sopstvenom stanu, Urbano je rekao da obično pokušava da proda stvari u roku od nedelju ili dve. Ako se ne prodaju, on ih daje da bi napravio prostor za nove.
„Mislim da je bilo dobro dati mnogo stvari besplatno. Tako će ljudi krenuti u reciklažu i takođe će početi da obraćaju pažnju na svo smeće“, rekao je on.
Odeća, gotovina i kompjuteri
„Moji prijatelji su šokirani koliko dobre odeće završi u smeću“, rekao je on, dodajući da ponekad ova odeća i torbe još uvek sadrže gomile novca zaboravljene u džepovima.
Urbano je rekao da je nedavno prodao malu Fendi torbu za oko 200 dolara. Kada pronađe luksuzne predmete, Urbano je rekao da pokušava da proveri njihovu autentičnost proverom serijskih brojeva na sajtovima. Rekao je da se konsultuje i sa svojim prijateljima koji prodaju luksuznu robu.
Urbano je pretpostavio da je deo kompjuterske opreme koju je pronašao mogao pripadati studentima iz inostranstva i da je glomazna elektronika ostavljena jer je bila previše velika.
Drugi su od tada počeli da mu se pridruže u njegovim avanturama „ronjenja po kontejneru“.
Urbano je rekao da su njegova otkrića prošle godine uključivala:
- 50+ televizora
- 30 frižidera
- 20+ mašina za pranje veša
- 50 računara/laptopova
- Do 15 kauča
- 50 usisivača
- 150+ saksija i biljaka
- 100+ lampi i ukrasnih slika
- 849 dolara u kešu
Prema najnovijem dvogodišnjem nacionalnom izveštaju o otpadu Australije za finansijsku godinu 2020. do 2021, zemlja je proizvela oko 75,8 miliona tona otpada. To je skoro 3% više nego u finansijskoj godini od 2018. do 2019. Oko 30% otpada se šalje na deponije.
Urbano sebe naziva „Advokat za smeće“ jer se zalaže za pravo „smeća“ da živi još jedan dan. U poslednje četiri godine je ronio po kontejnerima i rekao je za CNBC da je plaćao kiriju od novca zarađenog prodajom onoga što je pronašao. Takođe je besplatno opremio svoj stan.
Takođe je rekao da godinama nije imao potrebu da kupuje sredstva za čišćenje.
I u Srbiji možete da zaradite do otpada, pročitajte i na koji način.
