Samo jedan prijavljen kandidat na nastavničkom smeru na Hemijskom fakultetu u Beogradu i nijedan na istom smeru u Novom Sadu jasno pokazuju da Srbiji preti opasnost da u ne tako dalekoj budućnosti, decu u našoj zemlji neće imati ko da uči. Da je tako, govori i primer drugog nastavničkog smera, matematike. Dok škole u Srbiji ne mogu da nađu profesore matematike, za te studije se u Beogradu prijavilo gotovo duplo manje kandidata nego što ima mesta.
“Guranje obrazovanja i prosvete na marginu traje otrpilike već dve decenije, koliko traju i nepovoljne reforme obrazovnog sistema, koje su dovele i do promene javnog diskursa i opšte slike o prosvetnim radnicima, kao i do opadajućeg trenda interesovanja budućih brucoša za upisivanje nastavničkih smerova na fakultetima. Podsetiću da su dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju, pre više od godinu dana, zajedno sa četiri reprezentativna sindikata i Društvom direktora škola Srbije, formirali Platformu za spas obrazovanja u Srbiji. Njen cilj bio je da ukaže na važnost obnavljanja ugleda profesiji, ali i animiranje mladih da se za nju opredeljuju. Predata je Ministarstvu prosvete i ostala mrtvo slovo na papiru, bez ikakve konkretne reakcije, a da ne govorimo o akcijama koje je trebalo da uslede”, podvlači ona za NIN.
Školske godine za nama bile su teške i zbog nedostatka kadra u školama, pa su tako nastavnici matematike, srpskog jezika, fizike, hemije i drugih predmeta nedostajali u mnogim školama širom Srbije. I dok u obrazovnoj ustanovi naše sagovornice nema takvog problema, zato što ima dovoljan broj odeljenja, ona ističe da se škole koje upišu manji broj njih u prvi i peti razred sa njim svakako suočavaju.
“I sadašnji prvaci će postati petaci i onda dobijete situaciju da nastavnici budu tehnološki viškovi, ukoliko nema dovoljan broj učenika ili da ih imate, ali da vam onda nedostaje adekvatan kadar kojim možete zameniti bolovanje kolege i slično. Ako je korona period nešto razotkrio, onda je upravo taj problem. Najveće iznenađenje, ipak, predstavlja nedostatak onih koji predaju informatiku, kojih je sve manje, iako se na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom i drugim računarskim smerovima uvek vodi velika borba za mesto. Dakle, interesovanje za studiranje informatike postoji, ali ne i za rad u prosveti”, kaže Jerotijević. Ona tvrdi da je jedan u moru razloga koji mlade odvraća od prosvete i to što ne mogu da zasnuju stalni radni odnos.
“I kada počnete da radite u školi, iako su u deficitu neki predmeti, zbog zabrane zapošljavnja za stalno, koja je još uvek na snazi, to ne možete da ostvarite. Tu je i porast nasilja nad prosvetnim radnicima, na koji ukazujemo već dugi niz godina. Zanemeli smo kada se desio slučaj u Trsteniku 2022. godine, da bismo još više zanemeli u maju 2023. Tako zanemeli ostali smo do današnjeg dana, jer su se slučajevi samo nizali i dalje se nižu. U tom pogledu, kada se skupe svi faktori na jedno mesto, oni nam govore da je nastavnički posao možda i najdegradiranija profesija, posebno imajući u vidu šta je ona predstavljala pre nekoliko decenija i kakav ugled je uživala”, zaključuje Jerotijević.
