Na beogradskoj “Marakani” dogodio se jedan od najvećih šuteva u istoriji svetskog fudbala. Fudbaler koji ga je izveo je tim golom doneo titulu prvaka Evrope, ali i ostao bez svog imena, karijere, nije govorio 35 godina sa golmanom… Ovo je priča o njemu.
Legenda čehoslovačkog i evropskog fudbala, Antonjin Panenka (75) režirao je na beogradskoj “Marakani” jedno od najvećih čuda evropskog fudbala. U junu 1976. godine, u finalu Evropskog prvenstva u Jugoslaviji, igranog na Maksimiru i na stadionu koji sada nosi ime “Rajko Mitić”, on je izveo jedan od najznačanijih šuteva u istoriji sporta uopšte. Nezaboravnu “Panenku”, nazvanu po njemu, za koju i oni koji površno prate fudbal znaju šta znači – šut iz jedanaesterca po sredini gola, taman dovoljno snažan da pošalje loptu u mrežu dok golman bespomoćno leži na levom ili na desnom boku. Šut u kojem uživaju svi koji vole fudbal, na koji smeju da se odluče samo najhrabriji i koje perfektno izvedu samo najveći majstori.
Potrebno je biti Zinedin Zidan, pa da u finalu Svetskog prvenstva (2006) izvedeš baš “Panenku” protiv Đanluiđija Bufona – i da ona uđe. Potrebno je biti Andrea Pirlo, da u četvrtfinalu Evropskog prvenstva protiv Engleske baš Panenkom utišaš Džoa Harta dok se iritantno spremao da brani. Izvodili su tu majstoriju i Lionel Mesi u Primeri, Tijeri Anri u Premijer ligi, Kristijano Ronaldo u Seriji A, ali ni po kome od njih taj udarac nije mogao da ponese ime. Jer ga je osmislio kreativni Čeh rođen u Pragu 1948.
To što je Antonjin Panenka “sakrio” taj šut od golmana Sepa Majera, od čitavog nemačkog tima i od stručnog štaba tada apsolutnog favorita nije bilo previše iznenađujuće. Istina je da ga nije ni krio i da su u Češkoj znali da je to njegov “kec iz rukava”, ali to prosto nije došlo do Nemaca. “Nisam od toga pravio tajnu. U Čehoslovačkoj su ljudi dobro znali za to, ali u zapadnim zemljama, u vrhunskim fudbalskim ligama niko nije bio zainteresovan uopšte za čehoslovački fudbal. Možda su pratili rezultate, ali nisu gledali naše utakmice”, rekao je Panenka u intervjuu za Bi-Bi-Si.
Panenka je smislio taj šut trenirajući u svom matičnom klubu Bohemijans sa golmanom Zdenjeom Hruškom. Posle svakog treninga imali su običaj da Panenka šutne po pet jedanaesteraca i da mora da postigne gol iz svih pet šuteva, inače bi u slučaju samo jedne odbrane čuvara mreže morao da plati pivo ili čokoladu. “Konstantno sam mu plaćao, pa sam onda noćima razmišljao na koji način da ga pobedim. Tada sam shvatio da dok se zalećem, golman obično čeka do poslednje sekunde i onda se kocka, bacanjem na levo ili desno. Pomislio sam – šta ako pošaljem loptu direktno u sredinu gola?”, rekao je Panenka. I uradio je upravo to. I upalilo je.
Izvodio je Čeh taj šut na treninzima, u prijateljskim mečevima, pa čak i u takmičarskoj utakmici protiv lokalnog protivnika Dukle iz Praga. I svaki put je dao gol, uverivši i sebe i druge da je to pravo rešenje. Ipak, Nemci ni Evropa nisu znali za to. A, onda je Čehoslovačka došla na Evropsko prvenstvo u Jugoslaviji.
Bio je to tek peti EURO i samo su četiri ekipe učestvovale na završnom turniru (domaćin, Jugoslavija, Holandija, Zapadna Nemačka i Čehoslovačka). Prethodno su kvalifikacije bile igrane 1974. i 1975. u grupnoj fazi, a 1976. godine bilo je odigrano “četvrtfinale” kvalifikacija, na dva meča, iz kojeg su pobednici ilši u polufinale. Bio je to prvi turnir na koji se Sovjeti nisu kvalifikovali, jer su izgubili upravo od Čehoslovačke i poslednji turnir odigran u tom formatu, jer je već od Italije 1980. učestvovalo osam timova.
Čehoslovačka je u polufinalu eliminisala Holandiju posle produžetaka (3:1), dok je Jugoslavija stigla na turnir preko Velsa u četvrtfinalu kvalifikacija, pa u polufinalu izgubila od Nemačke 4:2, takođe posle produžetaka. I meč za treće mesto, u kojem je pobedila Holandija, bio je rešen u produžecima, a finale je odlučeno nezaboravnom penal-serijom, koja se pamti i skoro 50 godina kasnije.
Pre Paneninkog udarca, čuveni Uli Henes šutirao je snažno i preko prečke. Rezultat je bio 4:3 za Čehoslovačku, a Panenka je imao šansu da napravi apsolutnu senzaciju. I uradio je to nezaboravno, nežno šutnuvši loptu tačno u sredinu mreže za konačnih 5:3, dok se Majer bacio u stranu. Sve je prošlo kako je Čeh zamislio. Pogledajte:
“Neki inostrani novinari, posebno oni na zapadu, insistirali su na tome da sam ismevao Majera, da sam ga napravio klovnom i slično. To nije tačno. Za mene je to bio najlakši način da postignem gol. Ali Majer je poverovao tome što su novinari pisali i da sam učinio da izgleda smešno, pa mu je bilo veoma neprijatno kada god bi čuo ime ‘Panenka’ i reagovao je uznemirujuće. Nije govorio sa mnom narednih 35 godina”.
U međuvremenu je taj odnos otopljen. “Kasnije smo izgradili savršeno normalan odnos. Poslednji put sam ga video pre četiri ili pet godina, na jednoj konferenciji za novinare koju je Nemačka organizovala ovde u Pragu i video sam da nije ljut ili nervozan zbog mene. Popili smo pivo, igrali smo golf i čak se i nasmejao zbog tog penala. Kada me je poslednji put video, prstom je pokazao ka meni i gestikulirao je let lopte koju sam ‘bocnuo’ preko njega”, kazao je Panenka engleskim novinarima.
“I nesrećan sam, ubio mi je taj penal karijeru”
Ipak, iako ga je učinio slavnim, gol je imao i veoma skupu cenu za Panenkinu karijeru, ukrašenu titulom prvaka Evrope i potom nastavljenom u Rapidu iz Beča, Sent Poltenu i Slovanu iz Beča.
“Sa jedne strane sam ponosan zbog toga što je taj penal izmišljen i što je tako poznat da ga ponavljaju najbolji igrači. Ipak, tačno je i da kada god neko pomene ime ‘Panenka’, svi pomisle samo na ‘Panenkin penal’. Tako da sam sa jedne strane ponosan, ali sa druge strane sam nesrećan zbog toga što je penal izbrisao sve što sam želeo da pružim gledaocima – mnogo dodavanja, golova, prilika koje sam stvorio. Na neki način, taj penal je ubio moju karijeru”.
Da li bi ponovio taj let lopte od dve sekunde, koje svet nikad neće zaboraviti? “Naravno, uradio bih isto. Sigurno! Ne bih mogao da uradim bilo šta drugo”.
(MONDO – M.Š)
