Svi običaji i verovanja na Svetog Iliju
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju Svetog Iliju gromovnika.
Prema narodnom predanju, Ilija Gromovnik imao je dve sestre Marije – stariju Blagu i mlađu Ognjenu. Ilija bije gromom, Ognjena ognjem, a Blaga vetrom raspiruje. Možda zato ova tri praznika kod Srba izazivaju strahopoštovanje.
Ognjena Marija, Ilija Gromovnik i Blaga Marija su letnji svetitelji koje u narodu prate brojni običaji. Pripisivane su im moći, pa su ih ljudi rukovođeni strahom za svoje domaćinstvo i za svoje najmilije naročito poštovali. Opšte je verovanje da Ognjena Marija pali ognjem, a da Sveti Ilija bije gromom, na šta ukazuju i njihovi nazivi “Ognjena” i “Gromovnik”.
U srpskom folkloru sačuvani su narativi o kaznama za nepoštovanje praznika Svetog Ilije koje sustižu onoga ko bi radio na pomenute praznike u polju. Udar groma i uništena letina smatraju se božjom kaznom.
Postoji i narodno predanje koje ova tri svetitelja dovodi u najbližu moguću rodbinsku vezu.
U narodnoj percepciji i predanju Sveti Ilija ima sestre – mlađu Ognjenu Mariju i stariju Blagu Mariju. Kada grmi i seva na Svetog Iliju, veruje se da se on tad provodi i burno slavi svoj rođendan. Zato, kada upita Ognjenu Mariju kada mu je rođendan, dobija odgovor da treba da sačeka koji dan, dok Blaga Marija odgovara kako je zakasnio jer mu je rođendan prošao. One ga smiruju da ne divlja po horizontu i ne pušta gromove i munje.
Takođe, veruje se i da udarci groma na Svetog Iliju označavaju njegovu borbu sa đavolima prema božjoj zapovesti, pa je u narodu rašireno verovanje da se prilikom nevremena na dan Svetog Ilije ne valja krstiti jer bi se tada đavo sakrio iza krsta.
U zapadnoj Srbiji starije žene bi izlazile na prag kuće, iznosile sekiru i uzdizale crveno jaje čuvarkuću kako bi se zaštitilo domaćinstvo od udara groma. Osim toga, u narodu se verovalo, što potvrđuje izreka, da je od Svetog Ilije sunce sve milije ili da je vatra sve milija, jer se smanjuju letnje žege, pa su noći sve hladnije.
