Još jedno leto za pamćenje košarkaške reprezentacije Srbije, posle Manile i svetskog srebra, živopisni dani u Lilu i Parizu završeni su u subotu u “Bersiju”. Napravila je ponovo veliku stvar ova ekipa, bila među četiri reprezentacije na svetu, one olimpijske, nesrećno ostala bez finala protiv Sjedinjenih Američkih Država i dokazala da može na crtu “drim timu”, pa porazila prvaka sveta.
Stvari se menjaju, a jedna od najbitnijih još od pomenutog Svetskog prvenstva 2023. jeste Bogdan Bogdanović kao kapiten nacionalnog tima. Odlično se snašao u toj njemu prirodno namenjenoj ulozi, mada nije bio oduševljen kada mu ju je Svetislav Pešić dodelio. Tu je kada treba da se povuče na terenu, podvikne, pa čak i opsuje i za razliku od tog perioda kada je Vladimir Lučić rešio da ipak ne ide na Mundobasket, sada mu godi “traka”.U serijalu Sportala “Kako se kuju olimpijske medalje” je Bogdanović otkrio kako su izgledali dani kada je postao kapiten “orlova”.
– Nikada nisam želeo da budem kapiten, sam sam sebi nabacio nepotreban pritisak, ali je i to iskustvo… Navikao sam se, lepo je biti i velika je čast biti kapiten Srbije. Mislio sam da je trebalo nešto drugačije da radim ili pričam, a ja nisam taj koji puno priča. Nešto kada se stvarno desi, ja tada reagujem i kažem bio kapiten ili ne. Pomoglo mi je iskustvo prethodnih saigrača koji su bili kapiteni, savetovao sam se sa Teom malo (Miloš Teodosić, prim. aut) kada je i on čuo da sam kapiten. Pomažemo se i dalje.
