Zarazne bolesti u Srbiji ove godine nisu odmarale ni mesec dana, ni u jeku najvećih tropskih temperatura, a pred nama je tek period kada ćemo se suočavati sa njima. Ako ne odmah sa povratkom dece u školu, i zaposlenih sa godišnjih odmora, onda nam takav period sledi odmah sa dolaskom hladnijeg vremena i dužim boravkom u zatvorenom prostoru.
Tokom celog leta, naime, suočavali smo se sa malim boginjama, velikim kašljem, stomačnim virusima, a onda je u maju i broj obolelih od korona virusa počeo da raste.
Kako je saopštio Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” tokom prethodne tri nedelje se uočava stagnacija i stabilan broj potvrđenih od korona virusa, a kažu i da imajući u vidu situaciju u regionu i Evropi, ne očekuje se pogoršanje epidemiološke situacije COVID-19.
Doktor Ivana Begović Lazarević, epidemiolog i načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu objašnjava za “Blic” da se sa jedne strane, situacija sa morbilama i velikim kašljem smiruje, a da je broj obolelih od korona virusa u porastu ali da je klinička slika obolelih blaga, te da ima malo onih koji su hospitalizovani.
Prema njenim rečima, porast obolevanja od akutnih respiratornih infekcija očekuje se sa nastupom hladnog vremena.
– Sa nastupom hladnog vremena i dužim boravkom u zatvorenim prostorijama, imaćemo porast broja i od akutnih respiratornih infekcija i od oboljenja sličnih gripu, a to se sve očekuje u drugoj polovini oktobra, početkom novembra – kaže dr Begović Lazarević.
Na kovid se najviše testira srednje životno doba
Naša sagovornica kaže da je covid 19 u porastu, i da su među obolelima uglavnom osobe srednje životne dobi, koje se i testiraju.
– Sada imamo mali broj obolelih u zdravstvenim ustanovama, i u pojedinim domovima za stare – kaže Begović Lazarević i napominje da u vezi sa korona virusom treba da se pridržavamo instrukcija Instituta “Batut”:
– Oni navode da se ne očekuje veće opterećenje zdravstvenog sistema i pretpostavljam da će to tako i biti jer je bilo talasa. Nije ovo prvi talas povećanog obolevanja. U četvrtoj smo godini kovida, virus se endemizovao, mutira, tako da se ti talasi očekuju.
U vezi sa koronom, ne očekuje da će početak školske godine značajno da izmeni situaciju kod školaraca.
– U svakom slučaju treba da se pridržavamo i da ukoliko dobijemo neke nove instrukcije vezano za obavezno prijavljivanje dece, da se tako i ponašamo, a kao što je to bilo u jednoj fazi, u početku 2021. godine, kada je bilo na snazi i karantin i obavezno prijavljivanje i boravak u karantinu zdravih osoba iz kontakta. Što se dece tiče, biće uobičajena priča da se bolesno dete javi svom lekaru i da će lekar procenjivati da li treba da se obavi testiranje na COVID ili ne, a nastavu će pohađati u zavisnosti od rezultata – objašnjava Begović Lazarević.
Bolja situacija sa morbilima
Ona navodi da je epidemiološka situacija izazvana morbilima sada znatno bolja. Istina, kako kaže, nisu se još stekli uslovi da se u Beogradu odjavi epidemija, ali se nada da će se i to uskoro dogoditi.
– Poslednji slučaj obolevanja od malih boginja imali smo početkom avgusta, tako da se nadamo da ćemo uskoro, ako se nešto ne desi neočekivano, moći da odjavimo epidemiju morbila. S tim u vezi, bitno je da roditelji čija deca nisu vakcinisana ili nisu kompletno vakcinisana MMR vakcinom, pred polazak u školu prime drugu dozu vakcine, kako bi se povećavao obuhvat. Znate i sami da on treba da bude 95 odsto, koji mi ne stižemo, a koji štiti i decu iz opravdanih razloga ne mogu da se vakcinišu. Obuhvat od 95 odsto sprečava i da se morbili pojave u epidemijskoj formi – pojašnjava dr Begović Lazarević i dodaje da je vakcinacija bitna i za veliki kašalj.
Vakcinisati decu
Podseća i da smo najveći broj obolelih od pertusisa odnosno od velikog kašlja imali u novembru i decembru, i u januaru, a da su poslednji slučajevi obolevanja zabeleženi u julu.
– Sva deca koja nisu primila vakcinu u okviru pripreme za polazak u prvi razred, to mogu primiti tokom prvog i drugog razreda. Svi roditelji, u stvari, sa izabranim pedijatrom treba da provere da li su im deca kompletno vakcinisana jer ni zdrava hrana neće sprečiti oboljevanje od ovih bolesti ukoliko je dete nevakcinisano – napominje dr Ivana Begović Lazarević.
Recept za dobar imunitet
U prevenciji svih respiratornih bolesti od značaja je i zdrav stil života, što podrazumeva redovnu i zdravu ishranu, boravak na otvoreno, fizičku aktivnost.
To je ono što se preporučuje i deci i odraslima – kaže naša sagovornica:
– Ja nisam za suplemente, ja sam samo za unos svežih namirnica – voća i povrća, i da se jede na kašiku, a da se izbegava fast fud hrana. Dakle, sveže voće i povrće, unos dovoljne količine tečnosti, izbalansiran odmor i bilo aktivnost, umna, fizička, to su recepti za dobar imunitet.
Podseća da kada je loše vreme, ne možemo dovoljno ni da provetravamo prostorije a da se produženim boravkom u zatvorenim prostorijama se povećava rizik da se, ako se neko razboli od neke respiratorne infekcije, da se to proširi na osobe iz okuženja, bilo da se radi o deci ili odraslima.
– S tim u vezi treba se truditi da se što više provetravaju prostorije, boravi na otvorenom, da se u učionicama održava higijena. Na taj način se i tokom tih meseci sprečava povećavanje broja obolelih – savetuje dr Ivana Begović Lazarević.
