Bora Đorđević, legendarni frontmen “Riblje Čorbe” i jedan od najvećih pesnika jugoslovenskog rocka, preminuo je u 72. godini u Ljubljani. Njegov neponovljivi glas i buntovni stihovi obeležili su generacije, a iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u muzici i srcima obožavalaca. Iako je poslednjih godina vodio bitku sa hroničnom bolešću pluća, Bora je do poslednjeg trenutka živeo u duhu svoje muzike – snažno, bez kompromisa.
U emisiji “Usijanje”, gosti su bili Zoran Dašić Daša, muzičar, kompozitor i tekstopisac, Vuk Žugić, bliski prijatelj i saradnik Bore Đorđevića, Aleksandar Panić, urednik rubrike Stars u Kuriru, koji su se prisetili zajedničkih trenutaka, otkrivajući emotivne strane velikog rokera.
Zoran Dašić Daša, muzičar i Borin dugogodišnji prijatelj, sa tugom se prisetio njihovih zajedničkih trenutaka:
– Bora i ja smo prijatelji skoro 50 godina. Kada si toliko dugo vezan za nekoga, tvoj život se toliko isprepliće sa njegovim da jednostavno ne možeš da zamisliš da ga više nema. Bora je bio deo svakog važnog događaja u mom životu, a njegov odlazak je stavio tačku na jedno veliko poglavlje. On je bio uz mene od prvog dana, verovao je u mene više nego ja sam. Kad god bih sumnjao u sebe, on bi mi rekao: ‘Kume, ovo je hit!’
Sećajući se Borinog dnevnog ritma, Daša je dodao:
– Znao sam da se Bora budi tek oko 12 sati. Nikad ga ne bi trebalo tražiti pre toga. Kad ustane, prva stvar koju bi uradio jeste da popije lozu. Doktor mu je rekao da ne sme da pije pre podne, pa je on čekao tačno podne. Nakon toga bi počeo dan sa svojom muzikom.
Bora Đorđević bio je poznat po svom boemskom načinu života. Daša je rekao da je upravo taj stil života davao inspiraciju za pesme koje su postale evergrin hitovi:
– Bora je bio pravi boem. On je uživao u kafani, druženjima i naravno, piću. Ali ta njegova boemska strana nije bila samo površna. Ona je bila deo njegovog stvaralačkog procesa. Mnogo svojih pesama napisao je upravo u kafani, na salveti, inspirisan trenutkom. Sećam se kad je napisao jedan stih, rekao mi je: ‘Ovo će biti hit, veruj mi!’ I bio je u pravu.
Prisetivši se poslednjih godina Borinog života, Daša je naglasio:
– Bora se poslednjih godina borio sa zdravljem, ali muzika ga je održavala. Čak i kad je bio najslabiji, izlazak na scenu bio mu je najveći lek. Govorio je da dok peva, postaje neko drugi, diše zajedno sa publikom. Iako mu je bilo teško da se popne na binu, jednom kad bi započeo koncert, sve bi se promenilo. To su bili trenuci magije za njega.
Vuk Žugić, dugogodišnji saradnik i prijatelj Bore, osvrnuo se na Borinu pesničku dušu:
– Iza te slike buntovnika, ratnika i rokera, krije se jedan od najvećih romantičara naše muzičke scene. Njegove pesme, poput ‘Ostani đubre do kraja’ i ‘Pogledaj dom svoj, anđele’, govore o ljubavi, životu i rastancima na način na koji niko pre njega nije. On je uspevao da pesničkim slikama dočara stvarnost i da nas sve povuče u svoje emocije.
Na kraju, Aleksandar Panić, urednik rubrike Stars u Kuriru, osvrnuo se na poslednje dane Bore Đorđevića u Ljubljani:
– Bili smo u Ljubljani nekoliko dana pre nego što nas je Bora napustio. Njegovo stanje je već tada bilo teško. Međutim, čak i u tim trenucima, Bora je ostao borac. Čitav taj period proveden tamo bio je ispunjen nadom da će se izvući. Iako su se svi nadali, bolest je, nažalost, bila jača. Bora je za nas ostao besmrtan kroz svoje pesme i legendarni duh.
