Ciklon “Boris” napravio je haos u centralnoj Evropi, najmanje 19 osoba izgubilo je život, a na hiljade njih je evakuisano u Češkoj, Poljskoj i Donjoj Austriji zbog poplava i pucanja brana i nasipa. Slične poplave nisu zabeležene u centralnoj Evropi u poslednje dve decenije, a poplavni talas koji donosi Dunav uskoro bi trebalo da stigne u Srbiju. Vodostaj Dunava će na nekim mestima za samo nekoliko dana porasti za čak tri metra, prognoza je Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Kako je upozorio RHMZ, dostizanje i prevazilaženje granice redovne odbrane od poplava očekuje se kod Bezdana 19. septembra, kod Apatina 20. septembra, a kod Bogojeva, Bačke Palanke i Novog Sada sa tendencijom daljeg porasta.
Prema prognozi RHMZ, Dunav će kod Bezdana, Apatina, Bačke Palanke i Novog Sada ne samo prevazići nivo redovne odbrane od poplava, već će se približiti i granici vanredne odbrane, a kod Apatina će vodostaj biti samo za 10 centimetara niži od te granice.
Kakav haos je “Boris” napravio može se videti i po tome što su brojna mesta u centralnoj Evropi pod vodom, a otežan je život i u prestonicama. Kako je rekao evropski komesar za krizni menadžment Janez Lenarčič, gotovo dva miliona ljudi pogođeno je poplavama.
“Za samo nekoliko dana, pala je količina kiše koja u proseku padne za tri ili četiri meseca ukupno”, rekao je Lenarčič, a kao posledica toga, nivo reka, kao što je Dunav, porastao je na nivo kakav nije viđen poslednjih sto godina.
Poljski premijer Donald Tusk proglasio je vanredno stanje u poplavljenim područjima, kao i vlasti u Češkoj u dva severoistočna regiona. Rumunski premijer Marsel Čolaku rekao je da je, u poređenju sa najgorim nedavnim poplavama 2013. godine, “količina vode bila skoro tri puta veća”. Kasno sinoć, poplave su stigle i u Italiju, gde je meteorološka služba objavila upozorenja za severnu obalu regije Emilija-Romanja, sve do krajnjeg juga, dok se alarmi uključuju i u mađarskoj prestonici. Gradonačelnik Budimpešte Gergelji Karačonji najavio je vrh poplavnog talasa u nedelju, a u tom gradu Dunav je porastao gotovo metar za 24 sata. Problema je bilo i u Beču, gde su zbog izlivanja podzemnih voda zatvorene određene linije metroa, što se nije dogodilo u poslednjih nekoliko decenija.
Pik će trajati sedam dana
Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova MUP Luka Čaušić izjavio je da će taj sektor pratiti vodostaj Dunava, ali da većina vode koja je pala u obliku kiše širom Evrope neće doći ka Srbiji, već ide ka severu. Iako navodi da će Dunav nastaviti da raste, naglašava da je Sektor za vanredne situacije na oprezu i da građani nemaju razloga za brigu.
“Pripadnici Sektora za vanredne situacije postupili su po tom nalogu, obišli neka mesta koja potencijalno mogu da budu ugrožena. Za sada zaista ne postoji opasnost od izlivanja, ali pomno pratimo stanje na Dunavu”, rekao je Čaušić za RTS.
Dan ranije se oglasio i predsednik Vlade Miloš Vučević , koji je nakon sednice Republičkog štaba za vanredne situacije izjavio da država pažljivo prati situaciju sa vodostajem reka u zemljama Centralne Evrope i navodi da se u Srbiji pik vodostaja na rekama očekuje između 24. i 26. septembra.
“Procena Srbijavoda i Vojvodinavoda je da će taj pik trajati sedam dana. Da podsetim, 2013. kada je bio veći vodostaj Dunava, kada je Dunav imao poslednji put viši vodostaj u našoj državi, pik je trajao 14 dana. Ovo je nešto kraći pik i to bi trebalo da nam nagovesti da ne očekujemo veće probleme”, rekao je premijer.
Da situacija neće biti alarmantna za NIN potvrđuje hidrolog RHMZ-a Dejan Vladiković, iako naglašava da je bilo primetnih porasta vodostaja Dunava, te da se očekuje povećanje i u narednim danima.
“Vodostaj Dunava za prethodna 24 sata kod Bezdana porastao je za 121 centimetar, kod Bogojeva za 83 centimetra, a kod Novog Sada za 48 centimetara. U odnosu na današnji vodostaj, za naredna četiri dana kod Bezdana, vodostaj će porasti za novih 350 centimetara. Kod Bogojeva za 380 centimetara, a kod Novog Sada između 350 i 380 centimetara, a do vrha talasa ima još. Ipak, iako smo svi pod utiskom slika iz Evrope i užasa koji ih je zadesio kao i nas one 2014. godine, kod nas ne može sada biti tako, pošto je količina kiše koja je pala u Srbiji 10 ili 20 puta manja u poređenju sa onom koja je pala u tim zemljama”, ističe Vladiković. On naglašava da u Srbiji postoje dve linije odbrane od poplava – prva je redovna, a druga vanredna.
“Za svaki profil je jasno definisano pri kojoj vrednosti vodostaja se ta linija odbrane proglašava. Važno je da se linije vanredne odbrane ne mešaju sa vanrednim stanjem, koje dolazi onda kada nijedna linija odbrane više ne daje rezultate”, kaže Vladiković.
Kada će stići vrh talasa
Sagovornik NIN-a dodaje da će već kroz par dana, na najuzvodnijoj stanici Bezdan u blizini Sombora vodostaj Dunava dostići nivo koji će podrazumevati redovnu odbranu od poplava.
„Od 19. do 21. septembra na svim stanicama kada se krene uzvodno od Bezdana, Apatina, Bogojeva, Bačke Palanke i Novog Sada, što je gornji deo našeg Dunava, vodostaji će dostići i prevazići linije granice redovne odbrane od poplava – odnosno prvi stepen. On će nastaviti dalje da raste i negde u periodu od 23. do 25. odnosno 26. će i na ovim stanicama, a pre svega kod Novog Sada, biti dostignuta i druga granica odbrane od poplava, vanredna granica odbrane. Vrh talasa se očekuje u periodu od 24. do 26. na svim ovim stanicama“, objašnjava Vladiković.
U pogledu nizvodnih stanica, Vladiković navodi da se ne očekuje prevazilaženje redovne linije odbrane.
