Godinama nakon pandemije, dugi kovid je ono od čega strahuju svi koji su uspešno preležali koronu, čak i oni koji nisu imali nikakve simptome.
Svaki zdravstveni problem, čudan osećaj ili neobjašnjiva senzacija – možda se može povezati s tim, a dr Danilo Bulatović, lekar opšte prakse, objasnio nam je s kakvim se slučajevima najčešće susreće.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dugotrajni kovid se javlja kod osoba sa kojima je ranije potvrđena infekcija SARS-CoV-2 (ili se sumnjalo na to). Simptomi se obično pojavljuju tri meseca nakon pojave COVID-19 i traju najmanje dva meseca. SZO je navela više od 50 simptoma dugog kovida, uključujući dispneju, malaksalost, ansomiju i kašalj.
Međutim, mnogi od ovih simptoma mogu se preklapati sa drugim virusnim infekcijama ili medicinskim stanjima, što dovodi do novih dijagnostičkih izazova, napominje News medical. Ovo otežava razlikovanje dugog kovida, što izaziva zabrinutost u vezi sa njegovom dijagnostičkom specifičnošću.
Zanimljivo je i to da su pacijenti zaraženi tokom perioda kad je dominantan bio Omikron prijavili više problema sa pamćenjem, koncentracijom i vrtoglavicom nego oni zaraženi ranije.
Rezultati ove studije, posebno oni koji ukazuju na simptome dugog kovida i kod ljudi koji nikad nisu pozitivno testirani na bolest, mnogim stručnjacima znak su da treba redefinisati, ili bar suziti listu simptoma postkovida, a dr Danilo Bulatović otkriva kakva je situacija u Srbiji.
– Takozvani dugi COVID javlja se kod otprilike 10-20% onih koji su preležali COVID-19 – kaže dr Bulatović i daje detaljniji opis.
– Obično traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Takođe, važno je za porodicu i prijatelje obolelog da znaju da osoba u periodu tzv. dugog kovida nije zarazna i ne može preneti virus na druge. Dominantni simptomi, zbog kojih najčešće posumnjamo na njega su: hronični umor, disfunkcija disanja, poremećaji spavanja, problem sa koncentracijom i “magla u mozgu” i drugi – kaže dr Bulatović.
