Volonteri Organizacije za traganje i spasavanje Srbije u razgovoru za Informer televiziju otkrili su najpotresnije detalje spasavanja povređenih i stradalih na železničkoj stanici u Novom Sadu, a najdublje urezano biće im slika deke koji je držao zagrljene unuke ispod ruševina.
Prema njihovim rečima, to je najteža scena koju su videli u svom životu i koja nikada neće izbledeti!
– Mi smo bili oko 12.30 sati na stanici i već su ekipe bile na terenu. Kada smo stigli prvo su nas obuzeli šok i neverica. To je naš grad, naši ljudi… Ne znate šta vas čeka. Ali ostavili smo emocije po strani, prešli u profesionalni mod i započeli akciju spasavanja. Ali te scene su bile strašne. Pogotovo scena kada smo ispod ruševina videli deku koji rukom zagrlio svoje unuke. To ne može da izbledi, da se zaboravi, na to ne možete da ostanete imuni – započinje svoju priču Dragan Bjelić iz ove organizacije i nastavlja:
– Ja sam bio raspoređen levo od konstrukcija i baš tu smo pregovarali sa jednom ženom koja je bila ispod ruševina. Iskreno da me pitate šta smo joj govorili ne znam, ali važno je da joj se sve vreme obraćate, da je bodrite, da je tešite da ste tu, uz nju… Ona je bila izmenjene svesti, govorila neke stvari o svojoj porodici. Teške reči. Sve su to stvari i emocije koje vas pogode, ali dali smo sve od sebe da ostanemo pribrani. Nakon nekog vremena uspeli smo da dođemo delom do nje, da joj lekari Hitne pomoći prikače infuziju kako bi izdržala proces izvlačenja.
Na pitanje da li je moguće da se potresne slike spašavanja na železničkoj stanici u Novom Sadu zaborave nekada, Dragan Bjelić odgovara:
– Trebaće vremena da sve to prođe, da savladamo sve te scene koje smo videli. Svi smo mi od krvi i mesa. Ja sam leka i moj životni poziv je da pomažem ljudima, ali na ovakve stvari kao što je nesreća u Novom Sadu, na smrt, ljudske živote ne možete da ostanete imuni i tako lako izbrišete iz sećanja. Toliko je bilo teško da su vatrogasci koji ove stvari rade ceo život, pustili dok su spašavali ljude i decu!
Sa njim na terenu, rame uz rame, bio je i njegov kolega Konstantin Prodanović.
– Sledili smo naredbe Sektora za vanredne situacije, slušali njihova naređenja i postupali po procedurama! Ne znate da li ćete nekog svog naći ispod ruševina. Dali smo sve od sebe da pomognemo. Zaista su bili strašni prizori. Trebaće nam vremena da sve ovo svarimo – rekao je Prodanović.
