Istraživanje o zaposlenima u Srbiji: Pod kojim uslovom bi pristali na manju platu

Nekima je važno da imaju obezbeđen ručak na poslu, osiguranje, dobrovoljni penzijski fond i organizovan “tim bilding”. Od značaja su im i psihološka podrška, a kao beneficije vide i mogućnost dobijanja beskamatnih kredita. Važni su im i četvorodnevna radna nedelja i plaćanje daljeg obrazovanja, navodi se dalje u istraživanju.

Kao i prethodnih godina, zaposleni najviše cene kada od poslodavaca dobiju veću fleksibilnost. Na pitanje koje su beneficije najvažnije kao pojedincima, 36 odsto reklo je da je to fleksibilno radno vreme, dok se 35 odsto opredelilo za četvorodnevnu radnu nedelju. Za mogućnost rada od kuće opredelilo se 31 odsto ispitanika, a za dodatne slobodne dane 29 odsto njih.

“Prve četiri beneficije na listi predstavljaju opcije koje poslodavac može da ponudi zaposlenima bez direktnog novčanog troška (osim posrednih troškova odsustva sa posla). Nema sumnje da ove mogućnosti poslodavci ne koriste u dovoljnoj meri“,  piše u istraživanju „Šta to radi zaposlene“.

“Dobrostanje (wellbeing) ne treba da bude luksuz”

Čak 94 odsto zaposlenih suočava se sa nekim od problema iz domena wellbeinga, koji predstavlja ličnu satisfakciju na poslu, za koju 59 odsto smatra da direktno utiče na njihov učinak na poslu. Među problemima koje zaposleni osećaju na prvom mestu nalazi se stres, te nedostatak energije, pad raspoloženja, nedostatak motivacije. Kako pokazuju istraživanja, kompanije koje brinu o mentalnom zdravlju zaposlenih mogu da povećaju angažovanost i rad zaposlenih.

Takođe, 79 odsto zaposlenih nije zadovoljno svojim “posao—život” balansom, dok 72 odsto smatra da kompanije ne podržava u dovoljnom meri njihovo mentalno zdravlje i blagostanje.

Takođe, zaposleni su izrazili i želju za transparentijim zaradama, jer većina kompanija u Srbiji nema definisane osnovne elemente sistema zarada (rasponi zarada, kriterijumi za povećanje zarada i dodelu bonusa).

“Polovina zaposlenih želi da promeni posao”

Oko 46 odsto zaposlenih je izrazilo želju da promeni posao, a od njih najveću želju za novim poslom imaju pripadnici generacije Zed (58 odsto), dok starije generacije, naročito one rođene do 1964. godine nemaju želu za promenom posla, pa je svega 4 odsto izrazilo želju da promeni posao u narednih godinu dana.

“Skoro polovina zaposlenih u Vašoj kompaniji pravi planove da promeni posao u narednih godinu dana. Ukoliko zapošljavate mlađu ekipu, rizik od odlaska je još veći”, navodi se u istraživanju.

Jedan od razloga za ovo bi mogao biti i nedovoljan “fidbek” poslodavaca. Redovni razgovori sa menadžemntom bi mogli značajno povećati motivaciju i angažovanost zaposlenih, što direktno utiče na produktivnost kompanija. Otvorena komunikacija između menadžmenta i zaposlenih stvara poverenje i transparentnost, što je osnova za zdravu radnu atmosferu.