Pa iako su se sva četiri dečaka udavila, ispostavilo se nakon istrage da je Harvi koji je sedeo na zadnjem delu srebrne Ford Fieste, uspeo da spusti prozor i da otkači pojas – što je saznanje koje će zauvek opsedati Kristal.
Još oseća njegov poslednji zagrljaj
- To je bio moj apsolutni strah tokom svega ovoga – nadala sam se da nije bio pri svesti. Ali jeste – sada razmišlja neutešna majka.
- Pitam se u svakom trenutku o čemu je na kraju mislio. Da li se uplašio? Da li ga je bolelo? Da li je razmišljao o meni, svojoj mami, kao što deca često misle kada su u nevolji ili povređena? Uvek ću živeti sa tim. Deo mene je bukvalno umro kada je Harvi umro – u stalnom sam stanju čežnje da ga ponovo vidim i zadržim. To je bol za koju se osećam kao da mi se srce fizički slama – od trenutka kada se probudim do trenutka kada noću zatvorim oči – osećam njegovo odsustvo u svakoj ćeliji svog bića – prenosi Kristal u emotivnom intervjuu povodom obeležavanja godišnjice smrti svog sina.
Ona danas vodi kampanju za zaštitu mladih vozača i planove za dobrotvornu organizaciju koja će obezbediti da Harvijeva “čista i ljubazna duša” nastavi da živi. A njegov donji deo pidžame joj je posebno dragocen, jer je podseća na njegovu poslednju noć kod kuće.
- Pokušavao je da se “poveća” u teretani pa sam otišla i kupila mu gomilu proteinskih jogurta. Ušao je u kuhinju u pidžami, zagrlio me i rekao: “Hvala mama, to se ceni”. Još uvek osećam njegovu kovrdžavu kosu na svom licu i snažne ruke koje su me zagrlile. Sećam se da sam pomislila: “Gde je nestao moj mali dečak?” – priseća se ona.
Kristal nije imala pojma da će ovo biti jedan od njenih poslednjih trenutaka sa sinom, koji je sanjao da otvori sopstvenu italijansku pekaru. Manje od 48 sati kasnije, on i prijatelji sa koledža bili su mrtvi. Dečaci su dva dana ležali neotkriveni, što je izazvalo operaciju potrage i spasavanja koja je bila širom britanskih medija, dok se nemoćna majka tresla od neizvesnosti.
- Policija nam je rekla da ne idemo u Snoudoniju da se pridružimo potrazi i da smo im potrebni kod kuće, blizu telefona.Prve noći sam poslušala taj savet, ali posle nisam mogla. Ja i moj partner Pit smo krenuli u Snoudoniju oko šest ujutru – bila sam histerična, trčala sam do nasumičnih šetača, govoreći: “Jeste li videli našeg dečaka?” pokazujući im fotografije.
Kobna greška
Prisećajući se trenutka kada je saznala da su umrli, Kristal je primila poziv od policajca koji ih je zamolio da se odvezu do policijske stanice.
- Pozvali su nas da nam kažu da je vozilo pronađeno – ali nisu dali više informacija. Šok je bio toliki, da sam doživela, kao da sam van svog tela i da se sve to dešava nekom drugom – osećala sam se sve odvija u usporenom snimku. Uveli su nas u sobu i tada so saznali vest – ruke su mi postale sive i bele i osećala sam se kao da ih bodu metalnim iglama. Sve je odzvanjalo. Pit kaže da sam bila u delirijumu i da sam stalno vrištala: “Ne može biti on – ne moj dečak.”
Kristal je znala da dečaci odsedaju u kući kod dede jednog od prijatelja – i videla je video poruku koja ju je uverila da će biti bezbedni. Nije imala pojma da je njen sin planirao da ide na kampovanje – niti je znala da njegov prijatelj Hugo, koji je položio test samo šest meseci ranije, vozi. Muči je činjenica da nije proverila ko vozi sa ostalim roditeljima pre nego što je dozvolila Harviju da ode.
Hugo je bio novi prijatelj sa koledža, nisam znala da uopšte postoji i nisam imala pojma da Harvi ima prijatelje koji mogu da voze. Rečeno mi je da će ostati kod dede prijatelja dve noći i da će tata prijatelja voziti. Uvek ću se zbog toga jesti – jer to je bio jedan put kada nisam zvala da se uverim – ali on mi nije dao razloga da sumnjam u njegovu priču i nisam želela da ga osramotim – sa žalom priznaje ova mama.
Kristal kaže da se poslednja Harvijeva poruka vrti u njenom umu – jer se sudar dogodio u Garegu, Gvined, svega sat vremena kasnije.
- Poslao je fotografiju sa pogledom iz dedine kuće, ali moj odgovor njemu, smešan video njegove male sestre, nikada nije otvoren. Pokušala sam da ga zovem i nastavila da šaljem poruke tražeći da me nazove, ali ništa se nije desilo, zbog čega sam odmah u sebi znala da je nešto loše posredi.
Viši mrtvozornik je prošlog meseca rekao da se tragedija mogla sprečiti i da je nedostatak vozačkog iskustva bio glavni faktor nesreće. Istraga je utvrdila da je Hugo izgubio kontrolu kada je prišao krivini “prebrzo”.
Od tada se Kristal zalaže za promenu zakona. Ona je pokrenula dobrotvornu organizaciju u znak sećanja na Harvija i želi da vidi uvođenje takozvanih diplomiranih dozvola – gde su novi vozači ograničeni kako u brzini kojom mogu da voze, tako i u broju putnika koje mogu da prevezu.
Ovaj zakon je već aktivan u Kanadi, Australiji, na Novom Zelandu i nekim američkim državama, što je dovelo do 40 posto smanjenja smrtnih slučajeva.
- Sa 17 i 18 godina oni su još uvek deca – mogu da imaju stotine časova, ali čim ulete u auto sa drugovima, to je druga priča. Ne smeju da kupuju alkohol sa 17, ali mogu da budu zadužen za smrtonosno oružje – to je ludilo – ističe ona.
U spomen sinu, majka je pokrenula i dobrotvornu organizaciju, “Shine On With Harvey Oven” koja finasira muzičke i druge kreativne radionice za decu koja nisu u mogućnosti da ih priušte.
- Harvi je uvek cenio sve što je imao, poput časova muzike i mogućnosti da ih priušti. Bio je tako zahvalan na svemu, tako da ga dobrotvorna organizacija sažima kao osobu. Sve za šta sam ikada radila bilo je za moju decu – i kad ih više nema, pitaš se šta više ima smisla u bilo čemu – pitaš se šta je smisao života. Za mene sada, smisao života je u tome da svet koji ću da napustim mora da bude bolje mesto pre nego što sam u njega došla, kao što je to Harvi uradio – zaključuje neutešna majka.
