Upravo je u Specijalnom sudu u Beogradu počelo suđenje masovnom ubici Urošu Blažiću, optuženom da je 4. maja prošle godine u selima Malo Orašje i Dubona ubio devet i ranio 12 osoba.
Sat vremena pre početka suđenja, pojavile su se porodice ubijenih, ali i ranjenih iz Dubone i Malog Orašja. Uroš je na poslednjem pripremnom ročištu koje se održalo u Okružnom zatvoru priznao delimično krivicu, dok je njegov otac Radiša negirao krivicu.
Predsednica Vrhovnog suda odlučila je da se suđenje za jezivi zločin održi u najvećoj sudnici u zgradi Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, odnosno u Specijalnom sudu. Ova sudnica podeljena je na tri dela rešetkama i debelim staklom.
U prvom delu će sedeti sudija, tužioci, advokati i oštećeni i oni će biti rešetkama i staklom odvojeni od Blažića.
Treći deo sudnice je predviđen za publiku.
10:15 Sudija Lidija Jovanovska objavila početak suđenja i iznela pravila ponašanja u sudnici.
Tročlano sudsko veće ušlo je u sudnicu i počeo je današnji glavni pretres.
Sudja proziva advokate i oštećene koji su došli u sud.
Prvi se javio Nikola Ranković punomoćnik Stevanović Jovici uz opoziv punomoćja za advokata Stefana Stefanovića.
10:22 Počeo glavni pretres
– Imajući u vidu sa čime je sud upoznat, nisam mogao da pristupim predhodnom suđen, nisam imao tih sat vremena da razgovaram sa Urošem, i pozvao sam sud ali mi je supštena slušalica, nakon čega sam pozvao sudiju Lidiju. Ja nisam imao vremena da odem u Viši sud u Smederevu a potom u Beograd, i zato sam bio sprečen da pripremim odbranu, pa sam želeo da odložimo današnji pretres – rekao je Luković.
Nakon molbe da se omogući poverljiv razgovor, oglasio se sud.
– Smatram da su imali vremena, meni je neprihvatljivo i neosnovano da se ovo suđenje danas odloži. Ukoliko može sada da obavi razgovor, ukoliko sud odobri mi nemamo ništa protiv.
– Prošlo je 16 meseci od zločina, sve je omogućeno i branilac je morao da zna da će okrivljeni biti prebačen ovde i molim da se porodice ne maltretiraju više, jer su prošli put ispred zatvora stajali nekoliko sati. Iako ste vi sada izneli podatak, kako niste imali vremena da obiđete okrivljenog, ja se suprotstavljam odluci da se ovo odloži – rekao je Nebojša Perović.
– Sud donosi odluku da zastupnik Urošla Blažića ima 10 minuta da razgovara sa okrivljenim.
10:30 Pauza – poverljiv razgovor sa okrivljenim
10:41 Nastavlja se suđenje
– Nema potrebe da se isključi javnost iz ovog slučaja – rekao je Luković, nakon što je advokat Uroša Blažića zatražio da se javnost iskuljući iz slučaja.
10:45 Čitanje detalja iz optužnice
Tužilac Olivera Milojević pročitala je dispozitiv optužnice (za šta se tereti Blažić) bez iskaza.
11:25 Odbrana Uroša Blažića i njegovog oca Radiše
– Ostajem pri tome da priznajem izvršenje i svom prvom iskazu – rekao je Blažić.
– Prvo da pozdravim sve u sudu, i oštećenima da izjavim saučešće povodom tragičnog događaaja. Izjašnjavam se da iz optužnice koja je pročitana ovde, ja nisam kriv. Oružje ne znam odakle i sa koje strane je došlo – rekao je Radiša, nakon čega je Uroš nastavio svoju odbranu.
– Pre početka bih želeo svima da izjavim saučešće, vreme ne mogu da vratim, ne želim da odgovaram na pitanja o kobnoj večeri, odgovaram samo na pitanja mog advokata. mislim da niko nije zaslužio da mene isprovocira da dođe do pucnjave, i sramno je da se vraćam na tu noć. Nisam želeo da se svetim meštanima, nisam pravio teroristički akt. Hoću da kažem da moj otac, ja jesam kriv i spreman sam da odgovaram, ali nisma za to da odgovara nevin čovek, koji je kriv jer je moj otac. Napisao sam smernice, spreman sam da izjavim nešto što će biti protiv mene i stvoriti veći gnev, a ja sam moju karijeru završio! Simpatije prema oružju kod mene su se desile kada sam postao punoletan, kada sam kod sebe imao veću količinu novca, ja nisam želeo da pravim punoletstvo, osećao sam se ugroženi i želeo sam sebi da priuštim nešto, kupio sam oružje kako bih sebe jednog dana mogao da zaštitim i kupio sam oružje legalno u radnji, imam papire i gorko sam se pokajao, jer nije zadovoljavao moje želje. Ispalio sam 20 metaka iz njega, jer sma mogao sebe da povredim, zato mi se nije dopadao. Bezveze je imati legalno oružje, zbog toga jer je moj otac imao legalno. Ja sam od krvavog novca kupovao oružje, nisam se bezbedno osećao zato sam kupovao oružje. Tražio sam od oca deo imanja, znam šta se sve dešava i trebala mi je zaštita. Odrekao sam se dela kuće, ja sam samo želeo da se osamostalim skroz. Sve što je kod mene nađeno, municija i oružje, nađen je i revolver, kalibra 7/65, vazdušna puška u legalnom posedu. Bez ikakvog osnova i dokaza krivite mog oca, ja samo želim da objasnim odakle sve to kod mene, ali me ne zanima što će to biti protiv mene, ja samo želim da on ne proživljava ono što ja preživljavam sad. Većina mladih gleda da kupi patike, ja sam kupovao oružje. Ja sam sem sebi postavio ciljeve, a otac od malena i dok smo živeli u Beogradu, on je bio oficir ali kada dođe kući, uvek bih ga pitao kako je bilo na poslu i kako vojska funkcioniše, ali nikada nije hteo da mi priča mnogo. Želeo sam da kupim oružje ilegalno, to je začarani krug kriminala, jer tako niko ne bi znao da imam oružje, ja sam mislio da su ti ljudi dobre čike, ali nisu. Prevaren sam u Beogradu kada sam kupio jedan pištolj koji je nađen kod mene, ne mogu da kažem kdo koga sam kupio, to je bio pištolj koji nije bio onakav kakav sam želeo, ja sam i nakon toga želeo još da kupujem, ali se pojavila ponuda za automatsku pušku. Niko nije znao da sam to kupio, posebno ne otac – rekao je Blažić i nastavio:
– Plašio sam se mnogo što imam oružje, ali sam se plašio i za svoju bezbednost jer je to mesto gde živim vikend naselje, i dešava se svašta, a meni je bila ideja da imam porodicu, pa da mogu da je zaštitim. Samo sam sve ovo želeo da kažem, kako moj otac ne bi ispaštao za ovo, jer zaista nije kriv a nije ni znao da ja imam puške i bombe. Ne želim da pričam gadosti od te večeri, kao ni šta se dešavalo u selu i kakvo maltretiranje, upadali su mi u kuću i krali stvari, mene je bilo sramota da kažem da me je neko pokrao, nisam znao šta da radim! Nikada nisam imao poverenje u policiju, sudstvo…ja sam svoje probleme uvek rešavao sam, ali je mnogo nepravde prema meni izvršeno. Ja taksisti nisam tražio pare, već ga pitao da mi da novac da nešto kupim. On sigurno nije imao sao 3.000 dinara, ja nisam razbojnik ni klošar, nisam tako vaspitan. Želeo sam da budem domaćin, ali sudbina je ovako htela a ja sam samo želeo da završim akademiju i postanem oficir. Sve to iz dosijea, nije tako, nama su bili majtori pijani da lepe pločice i tukli su me, a rekli kako sam ja njih napao, što nije istina a da sam se požalio u policiji još više bi me maltretirali i uništavali. Što se tiče kobne večeri, nema opravdanja, ali postoji uzrok. Pred Novu godinu koristio sam testosteron, želeo sam da smršam i dovedem se u neku formu, nisam znao ni šta je to, ali u tom periodu sam otišao u Nemačku, želeo sam na hiljadu strana da odem i da napravim nešto. Kada sam se vratio, osećao sam se da ne pripadam tu i da me mrze, jednostavno odbačen sam bio od meštana sela. Jedan oštećeni je hteo da me bije, to je takođe izazivalo gnev kod mene. Testosteron sam uzimao 2,5 miligrama dnevno uprkos tome što sam znao koliko utiče na telo i psihu, a ja sam ga uzimao svekodnevno kroz nos i to veliku količinu. Stizale su mi poruke od Viktora i njegove devojka Ane kako će da me isprebijaju, sve će da mi pokupe, strašne pretnje, i to je bila inicijalna kapisla, nisam znao šta mi se desilo…Imao sam incident sa Panićima, ali to nije razlog da nekoga ubijem i sve iskoristite protiv mene. Želeo bih na kraju da ponovim još jednom, ja sam kriv i spreman sam da prihvatim sve, i ne želim da dogovaram na pitanja je nisam psihički dobro – zaključio je Uroš.
12:00 Blažić odgovara na pitanja svog advokata
– Kada ste poslednji put koristili preparete? Gde ste ih kupovali i skladištili? Da li je neko od prijatelja znao da koristite te steroide? Zašto mi to niste rekli? Detalji prepiske, rekli ste da je to bila inicijalna kapisla? Kakvo vam je bilo odrastanje, da li je bilo nasilja?
– Kupovao sam u Beogradu, znali su neki drugari i držao sam ampule u frižideru. Nisam iznosio odbranu opširno i zato vama kao advokatu nisam rekao, a mislio sam da neće biti važno, na kraju ipak jeste. Što se tiče prepiski, nikada se nisam tako osećao – unezvereno! Bio sam sam u kući, tresao sam se, niko nije imao da me zaustavi. Što se tiče nasilja, ne vidim zašto je to sada bitno! Zgrožen sam nakon svega što se desilo, toliko ubijenih, toliko povreda i rana, katastrofalno je za jednu ranu a kamoli za toliko mojih mladih vršnjaka…ali ja vreme ne mogu da vratim. Pitanja će biti dvosmilena, zato ne želim da odgovaram na pitanja prisutnih, sem na pitanja mog advokata – odgovorio je Blažić.
– Da li je, kako je tada rekao, negde u proleće na tavanu pod daskama a preko toga staklena vuna, pronašao oružje, ili sada menja izjavu? – pitao je advokat Siniša Mašović punomoćnih pordica ubijenih iz Malog Orašja.
– Odgovoriću na pitanje jer je na mestu, većina nije tačna. Nakon spavanja u policijskoj stanici ja nisam sposoban da uradim rekonstrukciju kao danas, najjednostavnije mi je tada bilo da kažem tako da je nađeno na tavanu, što nije tačno, već ovo što sam danas lepo objasnio. Više ne želim da odgovaram na pitanja, kompletnu istinu sam ispričao – odgovorio je Blažić.
12:15 Pauza
Nakon pauze od strane punomoćnika oštećenih, u sudnici je zamoljeno da se Uroš Blažić ne smeje i ne razgovara sa policajcima, jer to iritira roditelje ubijene i ranjene dece.
12:45 Odbrana Radiše Blažića
Nakon pauze sudija je pitala sve prisutne da li imaju porimedbu na odbranu Blažića.
– Nismo dobili mogućnost da proverimo izjave Uroša, jer je odbio da odgovara na pitanja i nismo dobili odgovor na glavno pitanje – zašto? Okrivljeni je ovde pričao i navodio kako su svi krivi, a on je iritiran, a zbog čega smo ovde i zbog čega svi pate i nema života, uz tog razloga je odbrana tendeciozna, kao i zapisnik koji je imao gde piše šta on nama treba da kažem, i smatram da ovde nema ni “v” od vere u odbranu okrivljenog. Molio bih da ubuduće na bilo koji način, da ne bude ovakvih dešavanja i da ih ne uzimate u obzir – rekao je Nebojša Perović.
– Uroš je rekao da ne želi da ugrozi oca, ali mi smo uskraćeni na postavljanje pitanja vezana za sam događaj. trebalo je da postavimo pitanje, a on da odbije ako se ne slaže i tako se nastavlja agonija porodica i uskraćuje im se ljudsko pravo, kao i istina o toj večeri. Jako je bitno da se taj deo rasvetli do kraja. On je priznao delo, maksimalnu kaznu će dobiti, a ovo samo otežava i treba da se zna istina o celom događaju – rekao je advokat Stefan Stevanović.
13:00 Odbrana Radiše Blažića
– Hvala vam na datoj mogućnosti, želim svima da se obratim bol i žal koju osećam zbog strašnog zločina i moj sin je počinio masakr. Ja bih dao svoju glavu da sam znao da će se desiti ovo, ja sam dao sve za ovaj narod u ratu, 40 godina sam u Vojsci Srbije, bio sam u Hagu i svašta video, ali ovde sam zaprepašćen stavovima. Moja supruga i ja smo u strahotama, nisam žalio svoj život da dam, ali ovo je najteže što čoveku može da se desi, ne mogu sina da pravdam nikako, ali želim da kažem da je nisam glup, možete da me ubijete, ali istina ne može da se pobije, malo dete je velika radost, veliko dete je velika žalost. Patnju i bol više oseća moje srce više, i tako će biti do kraja mog života. U ćeliji se molim za vaskrsenje u neverici da je moj sin to uradio…bio sam uvek vredan, decu sam učio da se ne bave kriminalom, da ih oružje ne zanima jer znam kakvo je to zlo, radio sam sve kako treba. On je mene trebao da ubije, da mi olakša muke – jecao je Radiša i nastavio:
– Niko nije kriv, kriva je sudbina i sticaj okolnosti, viša sila….nije moguće da se ovo desi…samo mi je žao što sam ovde u zatvoru da gledam one kojima sam život poklonio i nemam od koga da krijem istinu. Ostajem pri svom iskazu, ja nemam nikakve veze s tim oružjem – zaključio je Radiša i dodao da želi da odgovara na pitanja branioca.
Da li ste nekada držali u ruci pištolj? Kakav je Uroš bio tog dana? Gde ste se nalazili nakon tog događaja? Kada vam je oduzeto oružje u Mladenovcu? Kakve je povrede Uroš imao?
– Ja sam vam rekao da pištolj nisam ni video. Tog dana, Uroš i moj unuk i ja smo otišli u Dubonu da kupimo nešto za slavu, nakon svega Uroš je otišao svojoj kući i rekao kako će doći, u dvanaest sati sam dobio poziv i rečeno mi je šta se desilo, ja sam tada doživeo šok! Ja ništa nisam primetio, nikakvo čudno ponašanje…mi smo sve vreme bili u kući, uhapšen šest dana nakon masakra, sve vreme sam do tada bio u kući. Oduzeto je sve, imali smo majstora i mene su pozvali dok sam bio na poslu, rečeno je kako je Uroš imao problem sa majstorima, i tada su mi rekli u stanici da predam svo oružje što sam i uradio – rekao je Radiša.
Kakve je povrede Uroš imao?
– Pukla mu je bubna opna, to je bilo kada je Uroš prošao sve prijemne, to je bilo u septembru i tada je Uroš bio oslobođen svake krivice. Oduzeta mi je lovačka puška – odgovorio je Radiša, a potom je tužilac postavljao pitanja na koja je Radiša pristao da odgovara.
Tužilac: Kakav ste imali odnos sa Urošem? Kakva je bila situacija u Centru za socijalni rad?
– Kao otac sa sinom, imao sam želju da se ne bavi drogom, kriminalom i alkoholom. Ja volim da se šalim, i ja sam se šalio sa njim. Nije mi se poveravao ukoliko je imao problem, pitao sam ga da li nekome nešto duguje, da li ima neki problem, jer sam dosta radio i nismo imali vremena mnogo da pričamo. Poznato mi je da je bila prijava kada su ga zaustavili sa motorom. O sirtuaciji u CZSR, ne želim da pričam jer je pitanje tendenciozno a Uroš je tada imao osam godina – rekao je Radiša, a tužilac je dodao da to nije istina, jer se dogodilo 2019. godine kada je Uroš bio dosta stariji.
Tužilac: Kakve su puške koje su vam oduzete? Rekli ste da vam je oružje oduzeto, odakle vam te puške?
– To su lovačke puške. Uroš je znao da ja imam te puške. Nisam znao da Uroš voli oružje i kada sam saznao, ostao sam zaprepašćen. Moja komunikacija i život su se zasnivali da se vratim selu i obezbedim deci sve.
Tužilac: Da li ste imali neki pištolj koji je rekla vaša žena da imate?
Kada je rekao da protiv njega nije vođen krivični postupak, tužilac je istakao da je vojni tužilac protiv Radiše Blažića vodio krivični postupak zbog nestanka 11 bombi u kasarni u Rumi.
– Nije mi poznato za bombe, a pištolj sam razdužio 1999. godine? – rekao je Radiša.
– Tužilašto je vodilo postupka protiv vas za nestanak 11 bombi – odgovorio je tužilac.
– Ja ne znam ništa, samo znam da sam oružje držao u podrumu. Znao sam da Uroš ima jedan pištolj ali sam ga molio da ga skloni zbog unuka.
Potom je govorio o kući u kojoj je Uroš živeo i rekao da “u podrumu nije video džak”, kao i da je to previše ali prostor da bi se u njemu vežbalo pucanje, da je to “nerealno i nemoguće”.
– Ja sam kupovao oružje na vašaru u prodavnici, a nisu mi poznati svi kalibri i ne znam odakle kod nas oružje za pušku koju ja imam, ne znam kako se našlo tu. Ne znam ni odakle 40 komada municije u mojoj garaži. Sve sam držao u ormaru u kući, pod ključem i katancem – zaključio je Radiša.
Zašto ste naknadno preveli kuću u Šepšinu na oca?
– Moj otac je jedinac, a osnovni razlog je da bi svi dobijali podsticaje jer pored imamo objekat pored. Vodi se kao livada sedma klasa, pokrenuo sam za legalizaciju – odgovorio je.
Ko je okrivljenom prvi javio da se desio masakr?
– Jedna žena iz Gornje Dubone. Na lice mesta sam se pojavio nakon pet minuta.
Ko je kupio pištolje vašim sinovima za osamnaeste rođendane?
– Ja nisam kupovao, od mene su mogli da dobiju đubrivo i kalem.
Da li imate saznanja da je Uroš komšiji motornom testrom presekao ogradu?
– Ne može da postoji konflikt kada je čovek stavio u moju parcelu sa glavnog puta, da bi on ušao na svoju parcelu stavio motku da Uroš i moj otac ne mogu da izađu. Uroš za to nije osuđen, došla je policija da sve vidi.
Da li ste nekome u Centru za socijalni rad rekli da napiše kako je Uroševo stanje dobro, što je skandalozno? Poslednje pitanje da li je vojnik Milan dolazio u vaše dvorište, jer su ih svi videli?
– Nisam, bio sam pozvan nekoliko puta i ja sam rekao da ništa loše nisam primetio, a šta se posle dešavalo ne znam. Imao sam kontrolu koliko sam mogao. Ja nikoga nisam video i ne znam da li su bili…
Avokat Nebojša Perović postavio je nekoliko pitanja Radiši: Kolika je udaljenost od Dubone do Šepšina? Kada se Uroš preselio u tu kuću? Od čega se on izdržavao sa 18 godina? Da li je imao prijavljeno gazdinstvo, i kolika je primanja imao?
– Oko 6 kilometara! To je bilo preseljenje kada je napunio osamnaest godina, kada sam ja u njega stekao poverenje. Radio je na imanju poljoprivredu pa je od toga zarađivao, nije imao registrovano gazdinstvo. On je radio i dostavu hrane – odgovorio je Radiša.
Perović: Molim vas da konkretno odgovarate na pitanje, bez širenja priče jer time vređate ove ljude ovde. I da vas pitam koji je motiv da tako mlado dete živi samo? Mi ovde slušamo sve vreme da je neko sa 18 godina od tužilaštva usmeren u CZSR i imao prijave, a ovde se tvrdi kako se bavio voćem…zanima me odakle takva odluka i da li više nije mogao da živi sa roditeljima. Kako ste mogli da kontrolišete dete od 18 godina ako živi šest kilometara od vas?
– Ne, on je video brata koji se osamostalio imao je devojku i želeo je da formira svoje gazdinstvo. Oni su svakodnevno dolazili kod nas po mašine, hranu, pomoć…pustio sam ga da živi sam, nisam bio kod njega i supruga je bila tamo i videla da se ne drogira. Nisam vršio pretres kuće, to nije moj posao! – odgovorio je Radiša.
Na pitanje da li je bilo problema kodnog dana u kući, Radiša je rekao da nije kao i da ga je Uroš uvek oslovljavao sa tata. Postavljeno je pitanje koliko zemlje imaju i koje mašine, a Radiša je rekao da nema ništa. Samo se nametnulo pitanje kako radi poljoprivredu a nema mašine za istu, nije želeo da odgovori što je dodatno podiglo tenziju u sudnici.
U Specijalnom sudu u Beogradu zakazano je ispitivanje oštećenih za 22 i 23 avgust 2024. u 10h.
