Iako je, kao i njegov brat Nebojša, svestan srpskih korena, Izet nije menjao veru. Nisu mogli da podnesu da im Jugoslaviju neko cepa
Braća Izet i Himzo Golić jedina su dvojica muslimana, koji su, istočno od Sarajeva pa sve do Drine, bili pripadnici Vojske Republike Srpske. I obojica su borci prve kategorije, uz to i fakultetski obrazovani.
Posebni su i po tome što su verovatno i jedina braća sa dve veroispovesti, jer se Himzo prekrstio u Nebojšu. Iako je, kao i njegov brat Nebojša, svestan srpskih korena, Izet nije menjao veru.
– Nebojša je danas više u Istočnom Sarajevu nego u Rogatici, pa se nešto ređe viđamo – govorio je Izet pre nekoliko godina, koji je tada imao registovanu auto-školu i, kako Rogatičani kažu, najbolje se razume u satelitske antene.
Pre i posle minulog rata u BiH, Izet je bio zaposlen u rogatičkom “Tehnotransu”, a onda je, baš kao što je sada Nebojša, dve godine bio bez posla.
– Išao sam i dva puta u Hag, kao svedok u odbrani Radovana Karadžića, ali me čudi da me nije zvao i Ratko Mladić, koji mi je održao “lekciju” o primernom izgledu srpskog borca, jer sam na kapi imao kokardu – izjavio je Izet pre nekoliko godina za Novosti.
– Kada sam mu rekao kako se zovem, naredio je da se obrijem i da na kapu stavim trobojku, kako mu ne bi “kvario vojsku”. Upoznao sam ga i sa bratom Himzom, takođe srpskim borcem, koji je bio obučen po meri generala Mladića.
Izo, kako ga sugrađani zovu, kaže da sada za brata ima i pravog Srbina i ponosi se njime. On je, veli, “glavni lik u ovoj priči”, pa ne želi da se fotografiše.
“Bio sam i ostao Jugosloven”
– I on i ja priznajemo samo srpsku naciju. Bio sam i ostao Jugosloven i time isključujem svako poređenje sa Bošnjacima – govorio je tada Izet Golić.
Blagoslov majke
Ovde nam je u Rogatici, umrla majka – priča Nebojša. – Ceo život je provela u Zakumu, a u ratu je štitila komšije Srbe, koje smo oduvek smatrali najrođenijim, jer su nam uvek mnogo pomagali, posebno posle prerane očeve smrti. Na moj predlog da postanem pravoslavac dala je blagoslov rečima: “Ti se sine ničega ne bojiš, pa neka su ti i Alah i Bog na pomoći”. Tako sam, u proleće 1994. godine, postao Nebojša.
Nebojša Golić je bio direktor Turističke organizacije Rogatice, ali je ostao bez posla. Iz prvog braka ima ćerku koja studira u Kragujevcu, a zbog obaveza druge supruge, Srpkinje, koja radi u državnoj službi RS, više vremena provodi u Istočnom Sarajevu. Kaže da ne žali mnogo zbog načina na koji je ostao bez posla.
– Jesam ostao bez posla, ali imam zaposlenu suprugu. Mnogi moji saborci nemaju još ni dana radnog staža, a kamoli borački dodatak, pa trpe i žive – ispričao je svojevremenoNebojša.
– Zajedno se nadamo boljim danima, držeći se one narodne “strpljen – spasen”. A kada smo već kod izreka, mudri ljudi su davno rekli da munje udaraju u vrhove gora, i da posle slabe žetve, treba sejati. Neka služi zdravlje i sloga, a sve će drugo, samo po sebi doći, pre ili kasnije.
Nebojša je član Socijalističke partije i diplomirani je ekonomista, a bivši je radnik “Agro-kombinata” u Rogatici. Od 2006. do pre par godina rukovodio je TO Rogatica i na planu turizma, kažu upućeni, postigao neverovatne rezultate.
Brat i sestra, a dve veroispovesti
Sličan slučaj, za koji je Srbija saznala pre nekoliko godina, a koji je kulminirao na Kosmetu kada je proletos, u junu, bez ikakvog razloga uhapšen Dušan Obrenović, dečko s Kosmeta, koji je otet i kog su Kurtijevi specijalci bez ikakve krivice odveli dok je mirno sedeo na zemlji i protestovao u Zvečanu protiv nepravde i sile.
Njegova sestra Selma Muratović u suzama je molila da joj nedužnog brata puste iz zatvora.
Njih dvoje su brat i sestra koji se beskrajno vole i paze jedno na drugo a Dušan, koji se nekada zvao Sulejman, uzeo je pravoslavnu veru.
Rođen je u mešovitom braku Albanca i Bošnjakinje i zvao se Sulejman, i o njemu je Kurir pisao pre nekoliko godina kad je rešio da pređe u pravoslavlje.
Njegova životna priča je vrlo zanimljiva. Dušan živi u Severnoj Mitrovici, a 2016. godine se pokrstio, i umesto islama uzeo pravoslavnu veru. Tada je promenio i ime, a kaže da se u pravoslavlje zaljubio od malena.
“Ja nisam prešao, pošto su naši preci bili pravoslavni, ja sam se samo vratio. Otac, poreklom iz Brčkog, rekao je da nema problema, sestra se nije bunila, a majka nije bila oduševljena“, rekao je pre nekoliko godina Obrenović za medije.
Dušan je tada istakao da je jedva dočekao krštenje.
“Otac je, recimo, ateista. On meni nije branio, rekao mi je: ‘Sine, ako si ti tako odlučio, to je tvoja stvar’. I ja sam se eto, uz Božju pomoć 2016. godine, osmi maj je bio, na Markovdan, krstio u manastiru Banjska, kod oca Danila, igumana“, priseća se Dušan.
Prezime je uzeo po dinastiji Obrenović, ime po caru Dušanu, a slavu Svetog Jovana. Većina prijatelja iz Kosovske Mitrovice je prihvatila njegovu odluku, ali kako sam kaže, ima i sugrađana kojima se to nije dopalo.
Braća Golić zajedno i u dobru i u zlu
Braću Golić Rogatičani hvale kao skromne i dobre ljude. Takvi su bili pre i za vreme rata, pa i danas.
– Takvu braću i komšije nećete sresti nigde na svetu. Em su obrazovani, em se stalno usavršavaju u struci, a u ljudskosti im premca nema – kaže za “Novosti” Radivoje Planojević, ugostitelj iz Rogatice.
– Odrasli smo zajedno u selu Zakumo, nedaleko od Rogatice, a još kao deca gotovo da nisu izlazili iz kuća vršnjaka Srba. Javno su se u ono predratno vreme ograđivali od politike Alije Izetbegovića, a kada je počeo rat u BiH, odbili su da u organizovanoj koloni, od Rogatice do Sarajeva, pođu sa ostalim muslimanima iz Zakuma uz obrazloženje da potiču od srpskog naroda. Stupili su u moju četu i zajedno smo proveli ceo rat, u dobru i zlu. I danas su česti gosti u mom restoranu.
Kurir.rs/Novosti
