Istraživanja u Srbiji pokazala su da je oko 90 odsto učitelja i nastavnika primetilo da su deca zbog prekomerne upotrebe telefona manje zainteresovana za školske i vannastavne aktivnosti, da sporije misle i teže zaključuju. S druge strane, sadašnjim generacijama školaraca nove tehnologije neophodne su u svakodnevnom životu. Gde je granica?
U odeljenju šestaka u OŠ “Josif Pančić” juče je, od njih 30, u školu došlo petoro bez telefona. Ta škola je među prvima pre dve godine uvela zabranu korišćenja telefona tokom časa.
Milan Bajić, direktor OŠ “Josif Pančić”, kaže da im je praksa korišćenja mobilnog telefona napravila poprilično veliki problem, ne samo u dnevnom odvijanju časova, nego i u međuljudskim odnosima učenika.
Kako glasi pravilo
Kada je zazvonilo za početak časa, narednih 45 minuta nije smeo da zazvoni nijedan telefon. Odloženi su u kutiju.
Pravilo glasi – telefon može da se nosi u školu, ali ne sme da se koristi za vreme časa. Dozvoljeno je samo za vreme odmora. Da bi se to pravilo poštovalo, potrebna je i podrška roditelja.
“Kad smo okačili pravilnik, mi smo ga dali roditeljima da ga potpišu. Ako neko dâ detetu uređaj od 300, 500, 1.000 evra, onda je dužan i da mu objasni kako se koristi, kakva je njegova vrednost”, ukazuje Bajić.
Deca sporije misle i teže zaključuju
Istraživanja u Srbiji pokazala su da je oko 90 odsto učitelja i nastavnika primetilo da su deca, zbog prekomerne upotrebe telefona, manje zainteresovana za školske i vannastavne aktivnosti, da sporije misle i teže zaključuju.
Dr Mira Stojanović, psiholog u Petoj gimnaziji kaže da je jedno dete postalo zavisnik od telefona.
– Za njega ili nju, jako je teško da se na času kontroliše 45 minuta, i tako šest časova, da isprati nastavni proces bez toga da s vremena na vreme pogleda, odigra deo igrice koja je sistemska, gde je umrežen sa drugim ljudima, tako da tu nastaje vaspitni problem – ističe Mira Stojanović.
Šta kada učenici prekrše propis
Za korišćenje mobilnog telefona u školi ne postoji propisana kazna, već samo vaspitno-disciplinski postupak.
Telefoni se deci ne oduzimaju, jer protiv toga su i roditelji, pa se problemi rešavaju razgovorom za odeljenskim starešinom ili psihologom.
– Ovo još uvek nisu do kraja dobri načini, treba nam još sistemske podrške, u smislu da zakon još detaljnije propiše šta je u redu u školskoj sredini, šta je u korist nastavnog procesa, šta u korist razvoja ličnosti učenika, a šta je ono što može biti destruktivno – smatra Mira Stojanović.
Novo pravilo u Nemačkoj
Poslednjih godina se i u evropskim gradovima polemiše o korišćenju mobilnih telefona u školi.
U Nemačkoj, u jednoj školi u Bonu, pored toga što je korišćenje na času zabranjeno, doneto je i novo pravilo – učenici i nastavnici dva dana nedeljno moraju da ostave telefone kod kuće. Kao i kod nas, neko je za, neko je protiv.
Telefon u rukama i pre cucle, kakvu će korist deca imati
Nove generacije u rukama prvo drže telefone, pa tek onda cuclu. U školama imaju internet, predmete o digitalnim sadržajima i informatici. Uče o novim tehnologijama. Živeće i radiće u tom vremenu.
Ti dvanaestogodišnjaci ne samo da imaju pametne telefone, već i satove, a uveliko znaju da rešavaju domaće zadatke preko Chat GPT. Imaju i profile na svim društvenim mrežama.
Treba pažljivo proračunati kakvu će korist imati od tehnologije, jer kada su upitani koliko vremena dnevno provode na telefonu, jednoglasno su rekli – oko tri i po sata.
