Starateljstvo nad decom u slučaju razvoda češće je pripadalo majkama, međutim sve je više očeva kojima se poverava briga o deci. Jedna od ključnih okolnosti je i odluka deteta sa kim želi da živi
Kome će pripasti dete zavisi od mnogo toga, a sudska praksa pokazuje da kriterijumi nisu uvek isti.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Željko Mašović, psiholog, kao i advokat Nemanja Todorović.
Mašović je prvo istakao značaj Centra za socijalni rad u ovoj borbi:
– Ko god da ste, šta god da ste, ako se zakačite sa Centrom za socijalni rad tu nastaju problemi, supružnici su manji problem. Samo oko 5% očeva dobija starateljstvo. Ima i slučajeva koji su protiv zakona, gde razdvajaju decu i neka pripadnu majci, a neka ocu.
– Naš sud uglavnom predaje decu majci. Postoje kriterijumi po kojima deca odlaze ocu, a sve ostalo je borba da se dokaže da majka nije podobna. Jedan od načina da se postigne pravda je veštačenje, koje je materijalno nepristupačno većini građana, što nas dovodi u situaciju da pravda košta. Takođe, ključan je stav deteta, ako je starije od 11 godina – rekao je advokat Todorović.
Ipak, Mašović je istakao, zasnovano na svom lošem iskustvu, da Centar za socijalni rad ne prati uvek proceduru:
– Socijalni rad ni ne pita dete sa kim želi da živi. Nekada je dete u slučaju razvoda dolazilo u sud i tako se određivalo sa kim će živeti, što sada više nije slučaj.
Psiholog je objasnio i uticaj koji razvod ima na dečiju psihu.
– Ako dete živi u situaciji gde roditelji jedno za drugo govore da ne valjaju, dete počinje da veruje da nešto nije u redu ni sa njim samim. Postoje situacije u kojima ono okrivi sebe za razvod, ali mlađa deca mnogo lakše podnesu razvod. Kod starije dece je teže, jer kada vide manipulaciju koja se može javiti tokom razvoda, i ona sama postaju manipulatori – rekao je Mašović, i dodao:
– Ako smo polno ravnopravni i ako smo kao roditelji ravnopravni, nemoguće je da samo 5% očeva valja,a da 95% majki valja.
