Slučaj koji neodoljivo podseća na nestanak malene Danke Ilić (2) iz okoline Bora odigrao se u Beogradu 13. marta 2015. kada je usred dana kidnapovana Maša Prenković (3) iz ruku njene majke Mirjane u naselju Braće Jerković. Najviše podseća, jer je i tada ceo grad bio na nogama, na sreću, devojčica je spasena za nepuna dva sata.
Tog dana javnost u Srbiji šokirala je vest o ovom slučaju. Devojčica je bila sa majkom Mirjanom u prodavnici. Krenuvši kući, majka je u jednoj ruci držala kesu, a drugom Mašinu ruku.
– Neko me je jako gurnuo. Kada sam se okrenula, videla sam čoveka koji nosi moje dete ka kolima. Potrčala sam, ali me je kod automobila taj čovek odgurnuo. Pala sam i slomila prst. Auto je otišao – ispričala je kasnije Mirjana pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Ona je odmah pozvala policiju i sve patrole dale su se u potragu. Posle nepuna dva sata troje Francuza sa detetom u “BMW-u” uhapšeni su na naplatnoj rampi kod Šimanovaca.
U njihovom posedu pronađena su četiri pasoša, tri njihova i jedan koji je pripadao devojčici malo mlađoj od Maše. Spekulisalo se isprva da su u pitanju pedofili, trgovci ljudima…
Nije bilo “pozajmice”
U novembru 2017. pravosnažno su osuđeni na ukupno 26 godina zatvora. Sebastijan Branšu na deset godina, njegova supruga Gorin Aleksis Sandrin Branšu na devet, a njena ćerka iz prvog braka Emerin Ulije Kristel na sedam godina robije.
Takođe, izrečena im je i kazna proterivanja iz Srbije od 10 godina, posle odsluženja robije, kao i novčane kazne.
U obrazloženju presude Sudija Dragan Milošević je naveo da su optuženi najpre u Rumuniji tražili dete koje će oteti. Potom su u ušli u Srbiju, gde su u naselju Braće Jerković kidnapovali malu Mašu.
– Teza odbrane da nije bilo otmice, odnosno, da su roditelji devojčice ‘sarađivali’ sa optuženima i da je postojao dogovor o ‘pozajmici’ deteta, ne stoji. Analizirani su telefoni i kompjuteri obe strane i nije pronađen nikakav trag međusobne komunikacije, niti bilo kakav drugi dokaz za takve tvrdnje – istakao je sudija.
Sudsko veće je takođe utvrdilo i da otmičari nisu nastupali kao organizovana kriminalna grupa, pošto se radi o “bliskim porodičnim odnosima”.
Naglašeno je i da je supruga Sebastijana Branšua dobila devet godina zatvora, “jer joj je dijagnostifikovan poremećaj ličnosti, zbog čega je bila sklonija spoljnim uticajima.”
Mašini roditelji, Damir i Mirjana Prenković, prisustvovali su izricanju presude, ali nisu želeli da je komentarišu. Insinuacije da se bili u dogovoru sa otmičarima njihova zastupnica Nataša Jovičić je okarakterisala “kao monstruozne”:
– Tako nešto se nikad nije dogodio i ne zaslužuje nikakav komentar!
Podmetanje DNK
Tokom suđenja, majka i ćerka su krivicu prebacivale na Sebastijana Branšua, tvrdeći da za otmicu uopšte nisu znale. S druge strane, on je u svojoj završnoj reči naveo da je imao dogovor sa Mašinom porodicom o “pozajmici” deteta.
Navodno, jer su Mašin DNK hteli da podmetnu sudu u Francuskoj u postupku za utvrđivanje očinstva koji je vodila njegova pastorka Emerin, sa namerom da dokaže da njen nevenčani suprug nije biološki otac zajedničke ćerkice.
Ostalo je nejasno, međutim, kako su otmičari “odabrali” baš Mašu.
Tokom 2019. svo troje osuđenih su uputili molbe Francuskoj da ostatak kazne služe u svojoj državi i taj zahtev im je ispunjen. Sem Sebastijana, dve žene su već odslužile kaznu i nalaze se na slobodi.
