Mauricio Sari je uvek delovao kao da je čovek prošlosti. Počev od neuobičajene karijere koja ga je kao bankarskog službenika i čoveka koji je trenirao provincijske amatere odvela do velikog prodora, Empolija, Napolija, Čelsija i Juvetus. Ali, nikada nije krio da pripada nekim drugim vremena, kritikovao neumorno “moderan” fudbal, počev od moći igrača, ljudi oko kluba, broja utakmica.
Sve to delovalo je kao da je Sari večito mrzovoljan, sa cigaretom u ruci, iznošenom trenerkom, odsustvom stila, paradigma “dinosaurusa” u novoj igri.
Sećate se verovatno kako je napuštao Čelsi i Juventus posle uspeha, odbijajući da se promeni i prilagodi. Toskanac koji je odrastao na dokovima Napulja gde će, simbolično i steći slavu je uvek govorio da sledi svoju viziju. I jeste bilo tako, nikada nije želeo da primeni 3-5-2, nikada da prihvati italijanske trenerske dogme.
“Nikada to ne bih bio ja”, govorio je često Sari koji je igrom slučaja nasleđivao tradicionaliste na klupama velikih klubova u Londonu i Pijemontu. Sa aurom čoveka koji smatra da će lepota spasiti fudbal.
Da li je uvek bilo tako?
Svakako da ne, ali sa druge strane on se uvek trudio da pruži nešto više od rezultata, da podeli svoje shvatanje sa okolinom. Nekad bi prošlo, ali jedno je jasno, nije spreman na kompromis.
U Laciju je kuvalo, iako je vratio tim u Ligu šampiona, nikada nije išlo ni sa mušičavim Lotitom, niti njegovim poslušnikom Igli Tareom. Krilo se u prvo vreme da je do velikog sukoba Albanca i Sarija došlo prošle godine u Ligi Konferencija protiv Alkmara. Tare je otišao, ali je letos Sari ostao suočen sa činjenicom da Lotito bira pojačanja.
Tačnije, od trenera se očekivalo da pruži profil igrača i nekoliko imena, ali prvi čovek “L’Akvila” donosi odluku.
Kako je to funkcionisalo u praksi?
Pa, Sari bi dao četiri ili pet imena za poziciju i završio sa trećom ili četvrtom opcijom. On je javno tokom jeseni rekao da to otežava stvari, hteo je Zjelinskog, Rićija, Berardija, Ljorisa, dobio Kamadu, Genduzija, Rovelu. Naravno, bez našeg Sergeja ovaj tim je limitiran, nije bilo zamene za najboljeg igrača, ali je kupovina “prosečnjaka” učinila svoje. Igrajući na par frontova, Lacio se suočio sa bolnom limitiranošću tima.
Na sve to nadovezala se brutalna iskrenost Sarija, njegov izazov igračima da idu kod Lotita i traže da smeni trenera, ako već ne prihvataju njegove metode nije prošla. Fudbaleri su se okrenuli protiv trenera, neki veštiji diplomata bi hendlovao stvari bolje. Ovako, Sari je sam otišao, ne želeći da čeka smenu. Prvo, jer ima ponos, drugo jer mu novac nije najvažnija stvar. Jednostavno, u situaciji u kojoj mu igrači ne veruju i nikada nije imao podršku gornjih ešalona, izabrao je logično rešenje.
Lacio nije inače gotov, neće u Ligu šampiona, ali za Rimljane je polufinale kupa uvek važno. Samo, njihov bivši trener nije video poentu u ostajanju zarad poslednje šanse, jednostavno ljudi iz drugih vremena su mnogo impulsivniji i manje lukavi, ako tako hoćete.
“Orlovi”, čitaj Lotito su ostali zatečeni, na kraju je stigao Igor Tudor koji ima solidnu reputaciju u Italiji, spasio je Udineze par puta, otišao iz Verone posle dobrog posla, kao i Marseja. Odlazio je kao pobednik, a eto igrom slučaja suočiće se za vikend sa Juventusom za koji je igrao i bio pomoćnik pre par godina Pirlu. Da, istom onom Pirlu koji je nasledio Sarija nakon što je Toskanac osvojio titulu sa “Bjankonerima”. Ovo je praktično predigra za kup koji je sa pozicije Lacija, ali i Juventusa važniji jer je jedina šansa da se osvoji neka srebrnina.
Juve generalno dobro prolazi na “Olimpiku” protiv nebesko-plavih, ali poslednjih godina ima samo jednu pobedu. Tudoru je ovo debi, posle odlaska Lacija njegov pomoćnik Martušelo je privremeno vodio tim i pre pauze slavio na kratkom putu u Frozinone.
Juventus je zaboravio kada je poslednji put dobio u prvenstvu, serija trajeali i dalje su na +8 u odnosu na petu Romu. Alegri ponavlja da je jedini cilj plasman u Ligu šampiona, a to da li ste drugi, treći ili četvrti nije bitno. Moraće “Zebre” bez suspendovanog Vlahovića i Milika, napad će predvoditi Kin. Čini nam se da je Lacio bliži tome da ne izgubi, a neće biti mnogo golova.
Bolonja je veliki favorit protiv otpisane Salernitane, Roma bi trebalo da dobije u Lećeu. Milan je u strašnoj formi, gostuju u Firenci, ovo je tradicionalno meč sa dosta golova…
