Selčuk Bajraktar, turski biznismen, milijarder i zet predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, mogao bi da bude tastov naslednik na predsedničkim izborima 2028. godine. O tome mediji spekulišu već dugo, a takvu mogućnost podgrejao je sam Bajraktar izjavom “Vol strit žurnalu” – da bi mogao da bude predsednički kandidat, ukoliko to Erdogan bude tražio od njega.
Selčuk Bajraktar rekao je u tom intervjuu da trenutno nije uključen u aktivnu politiku, ali nije isključio mogućnost da se u budućnosti aktivira.
“Možda kažem da, ali to zavisi od okolnosti”, rekao je Bajraktar
Ovakav pristup može biti posledica ne njegove neodlučnosti, već naprotiv, želje da sa jedne strane bude aktivan politički činilac, a sa druge da ostane veran Erdoganu, smatra “Vol strit žurnal”.
Nije to prvi put da je Bajraktar nagovestio mogućnost da će postati naslednik dinastije Erdogan i da će ući u politiku, budući da je i u intervjuu turskim medijima govorio kako bi to mogao da učini “ukoliko ljudi sa stranim agendama pokušaju da postave prepreke turskoj nezavisnosti u vojnoj tehnologiji” iako njegova ambicija nikada nije bila da se bavi politikom ili da bude predsednik.
Erdoganova politička budućnost sve je neizvesnija, a i sam je najavio mogućnost (doduše po ko zna koji put) da se povuče, naročito posle ubedljive pobede opozicije na lokalnim izborima.
Bajraktar, koga je Forbs nedavno svrstao na listu najbogatijih Turaka, raspolaže bogatstvom od 1,2 milijarde dolara. On je predsednik i tehnički direktor kompanije “Bajkar”, turske vojne kompanije čiji je najpoznatiji proizvod bespilotna letelica “Bajraktar TB2”.
Ona se dokazala u više sukoba, kao što su rat u Nagorno Karabahu ili rat u Ukrajini, zbog čega je veoma tražena roba. Košta između dva i pet miliona dolara, pa je među glavnim konkurentima američkoj bespilotnoj letelici “Predator”. “Bajkar” je tu letelicu prodao u više od 30 država, a među kupcima su Azerbejdžan, Ukrajina, Poljska, Albanija, a nedavno je i Kosovo dobilo prve takve letelice.
Ta kompanija je u svom uspehu imala i zdušnu pomoć Erdogana, koji je omogućio velike fondove za razvoj, a uspešna upotreba turskih dronova, koji su se dokazali i protiv nekih od najpopularnijih PVO sistema, kakvi su ruski u Ukrajini, donela je Selčuku Bajraktaru status nacionalnog heroja i čoveka koji je dokazao da turska može da se takmiči sa najvećim državama, bar kada je vojna proizvodnja u pitanju. Pored već čuvenog TB2, “Bajkar” razvija i veću i moderniju verziju TB3, ali i dron “kizilelma”, koji više nalikuje borbenom avionu, nego klasičnim bespilotnim letelicama. “Kizilelma” može da ponese čak tonu i po naoružanja, dok TB2 može tek deseti deo toga.
Bajraktar – moderno lice Erdoganove politike
Na strani Selčuka Bajraktara kao mogućeg Erdoganovog naslednika je to što predstavlja sa jedne strane moderno lice politike koju vodi njegov tast, ali i to što je njegov uspeh simbol nacionalnog ponosa, što je u skladu sa rastom novog nacionalizma, kako piše “Forin polisi”.
“Nacionalizam je uvek bio snažan faktor u turskoj politici, hranjen rastućim osećajem nacionalne nebezbednosti i geopolitičkim okruženjem. Ovaj prevarni kontekst u isto vreme nudi mogućnosti za projektovanje moći, koja stimuliše napredovanje nacionalizma. Rast sektora vojne industrije, koji postaje sve važniji u strateškom i ekonomskom smislu, rekonfiguriše ideološku strukturu, pa u njoj nacionalizam zamenjuje konzervativizam kao glavnu snagu”, piše “Forin polisi”.
Bajraktar se ne bavi politikom, ali se pojavljuje kao mlađa i življa figura nego što je to ostareli “Reis” (kako se zvao biografski film o Erdoganu, a zapravo označava glavara), tvrdi “Vol strit žurnal”.
“Bajraktarov politički potencijal u najvećoj meri zavisi od njegovih privatnih poslova sa turskom vladom i njegovih privatnih kontakata sa predsednikom. U najkraćem, Bajraktarova rastuća zvezda još nije izašla iz teške senke njegovog tasta, kom duguje veći deo meteoroskog uspona kompanije na čijem je čelu”, dodaje ovaj list.
Njegova prednost je, međutim, tvrdi “Vol strit žurnal”, to što se radi o “tehno-nacionalisti”, što označava podmlađivanje islamističke ideologije, koja je školovana (u slučaju Bajraktara na čuvenom MIT-u) i čiji vek tek dolazi, uz simbol vojne samoodrživosti nacije.
To je u skladu sa Erdoganovom vizijom Turske kao jake sile, čiji uticaj ide daleko izvan njenih granica.
Bajraktar je bio u središtu takvog uticaja, kada je njegova kompanija prodala Azerbejdžanu dronove, čija je uloga bila krucijalna u sukobu oko Nagorno-Karabaha, a Baku je uspeo da povrati tu decenijama otcepljenu teritoriju. Time je potvrdio vekovne veze Turske i Azerbejdžana, a pohvale su stigle na samo iz Bakua, već i iz Kazahstana i Kirgistana. Te tri centralnoazijske države tako su hvalile “bratske odnose” sa Turskom, a Bajraktar je postao primer “patriotizma i ispravnog ekonomskog nacionalizma”, ocenio je Aibek Barisov, šef kazahstanske Asocijacije preduzeća odbrambene industrije.
“Bajraktar i njegov TB2 su suštinski simbol panturkizma, ultranacionalizma i militarističkog džingoizma (nacional-šovinizma). I sve troje su preovlađujuće u modernom turskom političkom sistemu i diskursu. Korišćenje ta tri činioca možda nije preduslov za uspešnu izbornu kampanju, ali čvrst turski nacionalizam je istorijski bio zajednički imenitelj svih turskih državnika”, napisao je svojevremeno američki istoričar Teodor Ferenbah.
Tehno-nacionalizam koji nadilazi podelu na islamiste i kemaliste
Upravo taj Bajraktarov tehno-nacionalizam nadilazi političku podelu između islamizma (i njegove “lajt” varijante koju pokušava da provuče Erdogan) i sekularnog kemalizma, koji je zasnovan na Ataturkovoj ideologiji. Tako bi Selčuk Bajraktar mogao da računa ne samo na tradicionalne glasove njegovog tasta, koji su skloniji Turskoj kao islamskoj imperiji u nešto “lakšem” obliku, već i na glasove Kemalista, čija je tradicija sekularna država, ali i jak nacionalni osećaj.
Prema istraživanju istanbulskog Kadir Has univerziteta, pod vođstvom akademika Mustafe Ajdina, jednog od najuglednijih turskih intelektualaca i stručnjaka za unutrašnju i spoljnu politiku, čak 75 odsto građana Turske, sekularni i religiozni nacionalisti čine čak 75 odsto biračkog tela u toj zemlji.
To je ogroman rezervoar glasova u koje bi Selčuk Bajraktar mogao da uroni, spajajući svojim profilom birače iz dve do sada nepomirljivo suprotstavljene struje.
