Aida Seferi je svojom ljubavnom pričom ceo region ostavila bez teksta. I dok neki i dalje smatraju da nije moguće da dve žene u slozi i harmoniji žive pod istim krovom sa zajedničkim mužem i decom, ova Bosanka to kroz osmeh potvrđuje, ističući da je veoma srećna i ispunjena.
Naime, Aide je na Kosovo došle pre 37 godina, i to u južnu srpsku pokrajinu, još za vreme SFRJ. Za svog tadašnjeg izabranika se udala kada je imala svega 22 godine. Živeli su u skladnom braku čak 17 godine, ali su preživeli nekoliko tragedija – davojčica od 6 meseci im je preminula, a Aide je pobacila još četiri puta. A kaže da joj je najveći dar u životu što ime dve odrasle i zdrave ćerke.
– Ali, znate kako to ide dole. Moj muž je hteo, ipak, da ima i muško dete. Tada se stvorila ideja da se oženi po drugi put i ja sam mu dala dozvoli. Njegova porodica i on su mi obećali da me neće zapostaviti i tako je i bilo. Ukoliko ne želi probleme, obema mora da ugađa. Ali, već 15 godina živimo svi u istoj kući jako lepo – rekla je Aide, naglašavajući da joj sve što želi obezbedi.
Nije, kaže ona, ni prvi, ni zadnji, to je kod njih sasvim normalno. Muž joj je priuštio dobar život, na Kosmetu je odlično prihvaćena i njegova porodica je dala garanciju za nju i njeno izdržavanje ukoliko bi suprug, nekim slučajem ipak odlučio da ne ispoštuje svoju reč, ali do toga nije došlo.
Muž joj, priča Bosanka, sa drugom ženom ima dva sina od po 14 i 8 godina i ćerku od četiri godine koja se zove po njoj – Aida. Posebno naglašava da se sa muževljevom drugom suprugom lepo slaže, da svi zajedno žive, i da njih dve sve zajedno rade – i tako već 15 godina.
– Pošto sam ja starija, prvo sve meni kupi, a onda i mlađoj ženi. Nema problema, ni svađe. Ugađa i meni i njoj – zaključila je.
Skrivala od porodice
Aida je rekla da je sreća što u tom trenutku nije imala nikog od bliske familije jer se u Bosni svi tome čude, a nije ni dolazila 14-15 godina. Na Kosovo se udala tako što joj se rođaka, koja se prva dole udala, ponudila brak sa njenim deverom . Tako su postale i rođake, sestre, i jetrve.
Aida kaže da živi na pola puta između Prištine i Prizrena, te da joj muž ne brani ni da izađe, ni da se obuče, jer, kaže, njihove dimije od 12 metara ne nosi, niti je muž to od nje tražio.
Dodaje i da je u Bosni narod veseliji, da se tu smeje i priča, a na Kosovu se više ćuti. Ispričala je i da slabo voli ta njihova jela što kuvaju i da više voli bosansku kuhinju i bosanske pite koje je zavoleo i njen muž.
