Umoran sam, ali se osećam dobro zato što smo pomogli Ognjenu. Imam želju da opet krenem sa tatom, jer tata učini da to ne bude toliko teško, a i sa njim mi je uvek zanimljivo.
Ovo su reči malog čoveka i možda najmlađeg hodočasnika u Srbiji, Dušana Radojčića, koji je na pravi način shvatio svoju ulogu na ovoj planeti i trudi se da u stopu prati svoga oca Slavka Radojčića.
Devetogodišnji Dušan širi duh dobročinstva i tako mali već je imao niz humanih akcija, a poslednja u nizu pomoći dogodila se pre nekoliko dana.
Naime, mali Dušan je poželeo da sa ocem pomogne Ognjenu Bojkoviću (o ovome detaljnije pročitajte klikom OVDE) kome je pomoć prekopotrebna, te je krenuo sa ocem u hodočašće i tako usput prodavao svoje korake.
Slavko i Dušan su prepešačili oko 20 kilometara od manastira Studenica do Gornje Savine isposnice i nazad i na taj način zaradili više od 120.000 dinara.
Slavko se ovim putem oglasio i na svom Fejsbuk profilu.
“Ako želiš da vidiš najčudnije mesto koje pripada Studenici, ali da je van nje, treba da pođeš severno od manastira uz reku Studenicu, pa malo dalje kroz šumu i uzbrdo. Nastaviš kroz borovu šumu i stižeš do provalije. Na desnoj strani visoki zidovi od stena, na levoj skoro vertikalna padina. Između stena i provalije, staza ne šira od metar nakon koje stižeš do kapije iza koje ugledaš Savinu isposnicu koja stoji, kao lastino gnezdo, prilepljena za stenu“, napisao je Slavko i dodao:
“Staza do isposnice nije naivna, posebno za dete od 9 godina. Sreli smo i monaha Avgustina u sred šume, malo sa njim porazgovarali pa svako svojim putem. On nizbrdo, mi uzbrdo. Iskreno, ne znam šta bih pisao jer sam pod utiskom onoga što je Dušan danas uradio za Ognjena. Veoma sam ponosan na to, a još više na njegovu želju da ,,izgura” iako sam mu par puta predložio da odustanemo ako mu je teško. Nije hteo, svestan koliku bol trpi Ognjen, rekao je da nastavimo. Neko vreme smo proveli gore, pili vodu Svetog Save… nakon spusta, nastavili do Studenice gde smo odmorili i dušu i telo. Mogao bih do sutra da pišem… ali ne bi vredelo. Treba doživeti. Hvala ti, sine, na svemu”, poručio je Slavko svom jedincu.
Mi smo upravo tim povodom pozvali Dušana i pitali ga kako se on oseća nakon ovakvog humanog čina, a on nam je skromno odgovorio.
– Umoran sam, ali se osećam dobro zato što smo pomogli Ognjenu. Nije bilo naporno kad smo išli do manastira, ali je bilo naporno kad smo se peli i silazili nizbrdo. Imam želju da opet krenem sa tatom, jer tata učini da to ne bude toliko teško, a i sa njim mi je zanimljivo – kratak je bio Dušan.
Slavko, Dušanov otac i predsednik Udruženja dobrih ljudi “Ognjište” potvrdio je da je hodočašće bilo naporno, pogotovo Dušanu, ali da je uz pauze, druženje i priču to prošlo kako treba.
– Oko 123.000 je sakupljeno, mnogi ljudi su nas prepoznali, pa smo dobili i ovde u Ivanjici na licu mesta novac. Duki je prepoznat na mnogim mestima, pa nas je osoblje hotela častilo pićem i sladoledom za njegov poduhvat, ali i u pojedinim lokalima je to bio slučaj. Duki je, ja mislim, jedan od najmlađih hodočasnika koji se popeo na gornju Savinu isposnicu – rekao je Slavko za Informer.rs.
Podsetimo, Slavko Radojčić, Mark Kiting i Aleksandar Prešern nedavno su biciklima hodočastili sa Vračara do Hilandara kako bi usput “prodavali” kilometre i na taj način pomogli malom Ognjenu Bojkoviću da ode u Ameriku po svoj lek!
Ovaj veliki trojac je za samo osam dana stigao u Grčku, prelazeći nekim danima više od 100 kilometara dnevno, kako bi stigli na krajnji cilj – Svetu Goru!
Isti cilj i ista želja – Ogijevo ozdravljenje i život bez bola!
Kapa do poda!
