Voditeljka Katarina Manojlović i ekipa emisije “Srce za decu” uputili su se u Novi Sad, grad u kom živi hrabri Borislav Stanojević, koga svi u porodici zovu Bora. On svakodnevno vežba, trudi se i ništa mu ne pada teško.
On i mama su tim, jer najčešće putuju zajedno na rehabilitacije, dok ova petočlana porodica ima još dva sina.
Ivana je imala redovnu blizanačku trudnoću, “prirodnim putem sam dobila blizance, porodila se pre vremena u osmom mesecu”. Bora je rođen i iz bolnice izašao kao zdrava beba.
– Bora se razboleo u prvoj godini života njegovoj, on je bio prvi blizanac. Bio je nedonošče, Bogdan je bio mnogo kritičniji od njega, bio je 44 dana na neonatologiji, a on je posle 10 dana otpušten, a zadržan je bio zbog fiziološke žutice – priča Ivana Stamenković mama heroja Bore.
Sve kontrole su bile u redu, “imao je ocenu 9-10 po rođenju, nije ostajao bez kiseonika nije imao izliv krvi na mozak, nije imao nikakva oštećenja”.
– Po otpustu su mi svi nalazi bili uredni, eeg glave mu je bio uredan, otpušten je kao zdrava beba. Međutim, on je bio u šetalici, one je samostalno jeo i sad jede samostalno, ali na noge nije stajao nikako i to je nama bio signal da nešto nije u redu – kaže Ivana.
Tada je počela njihova borba i odlasci po lekarima koji su ih ubeđivali da je sve kako treba.
– Mi smo krenuli po lekarima onda je nedge sa jedne strane bilo, to je normalno, oni su blizanci, dešava se da kasne, kod njih je malo slabija motorika, usporena je motorika, to će se korigovati vežbama… Mi smo išli na vežbe, međutim te vežbe nama nisu davale nikakvog efekta – kaže Ivana i nastavlja:
– Tada sam krenula malo da dižem frku i po lekarima, prosto nisu mogli da me ubede da je to normalno jer to meni nije bilo normalno jer ja imam i starije dete, znam kada dete prohoda, kada progovori, kada se osamostaljuje, prošla sam to.
FOTO: BLIC TV / RINGIER
Lakeri su im rekli da će “magnet to pokazati, međutim, magnet smo čekali pet godina” jer Bora nije bio prioritet.
– Na kraju smo ga u Beogradu radili privatno jer on nije prioritet za magnet. Za tih pet godina išli smo na vežbe, radili smo Vojtine vežbe, išli smo na plivanje, krenuli smo na jahanje. Njemu je jahanje mnogo pomoglo, sačuvalo mu je karlicu, sačuvalo mu je kičmu, leđa, baš mu je pomoglo, sada je prestao jer je već veliki, ne može nijedan terapeut da radi sa njim jahanje. To nas je negde izvlačilo i davalo nam nadu da će možda sve biti kako treba – iskrena je Ivana.
Kada su uradili privatno pregled dobili su i nalaz za koji ne postoji dijagnoza kod nas jer ne može da se leči.
– Onda smo uradili magnet i dobili nalaz da na beloj moždanoj masi ima dva mala zareza. U Beogradu su nam rekli da je to prenatalni moždani udar, međutim kod nas ne postoji dijagnoza prenatalnog moždanog udara uopšte za decu, jer ne može da se leči – kaže Ivana.
FOTO: BLIC TV / RINGIER
Na pitanje voditeljke da li bi to značilo da je imao moždani udar dok je još bio u stomaku, Ivana kaže “da bi pre bi rekli da se desilo u prvoj godini života”.
– Kada sam to čula počela sam da čitam o tome i onda sam upoznala i ljude ovde koji isto imaju decu sa takvom slikom gde se sumnja da oni možda imaju taj prenatalni moždani udar, a onda sam saznala da u inostranstvu oni i dijagnostikuju to kao prenatalni moždani udar, ali to rade klinike koje mogu da leče prenatalni moždani udar – objašnjava Ivana.
Kada su uradili magnetnu rezonancu rekli su im samo “vežbe, vežbe i vežbe”.
– Imaju slučajeva gde su deca i u kasnijem dobu prohodala samo uporno mora da se vežba. Bora ima baš minimalno oštećenje što se po njemu može i videti. Stradala mu je motorika i stradao je taj deo gde su trup i noge. Jer kod njega je baš desna strana, imao je slabiji hvat desnom rukom, desno oko mu je bežalo, to smo popravili vežbama. I kada ga držite da hoda, uz pridržavanje, vuče desnu nogu. Ista je slika kao i kod odraslih posle stanja moždanog udara – objašnjava ova habra majka koja i dodaje:
– Ne može da hoda samostalno, može da stoji uz pridržavanje i da napravi par koraka uz pridržavanje.
FOTO: BLIC TV / RINGIER
Bori su se svi prilagodili i u kući su sve prilagodili njemu.
– Morali smo svi da se prilagodimo tome, morali smo i prostor da prilagodimo da može da vežba i kod kuće. Putem interneta sam tražila iskustva, kako roditelji drugi, kroz šta prolaze… Mnogo su nam pomogli i i dalje nam pomažu. Mi smo u novosadskom udruženju “Sunce”, udruženju za cerebralnu paralizu, udruženje paraplegičara i distrofičara, jer tu su slične neke stvari koje mi između sebe jedni drugima pomažemo informacijama i svime što neko zna da vam preporuči. Tako smo mi i saznali za Zagreb za klinku u koju idemo. To je neuro rehabilitacija robotikom gde je klinika cela zasnovana na robotima. Ima robot lokomat, to sada ima i u Beogradu, on uđe u robota, zakače ga skroz, fiksiraju ga kao na proteze, tu je traka kao za trčanje i on hoda u tom robotu i to mu pravi mentalni zapis. Stalnim ponavljanjem jedne te iste stvari njegov mozak pohranjuje informacije. Prvo smo išli tri meseca, tada je sedam sati dnevno radio, subotom šest sati samo mu je nedelja bila slobodna, a sada idemo mesec i po po četiri sata jer mu je mnogo – objašnjava Ivana i ističe u čemu mu je pomogao takav vid vežbe:
– Ojačao mu je trup, jer je klizio iz kolica, nije mogao da se ispravi kako treba, na levu i desnu stranu je ispadao. Telo mu je bilo mnogo mlitavije, sada mu se polako vraća i mišićni tonus, plaćamo terapeuta koji nam dolazi privatno kući koji radi sa njim od malena u dečijoj klinici.
U kući takođe imaju spravu za vežbanje koja Bori mnogo pomaže.
– Imamo motomed to je kao bicikl i trenažer koji ima i za ruke i za noge koji je isto kao robotić mali, broji kalorije, koliko je kilometara prošao, hvata mu spazam, koliko su mu puta noge ili ruke bile u spazmu, otklanja mu taj spazam, usmerava mu noge da li da idu napred ili nazad i on sam sebi podešava težinu pedala kako mu prija – kaže Ivana.
Ova porodica vedro duha ima još dvojicu sinova mama kaže da se međusobno vaspitavaju.
– Oni nas vaspitavaju, mi njih. Organizacijom sve uspevamo. Mnogo jubavi, mnogo razumevanja i dobra organizacija, ali bez ljubavi i raumevanja, nema ništa – iskrena je Ivana koja s a Borom najviše vremena porvodi.
– Sa Borom imamo mnogo anegdota i ispada. Nama je drago što je on takav, ona nama daje dodatnu snagu time što on psihički ne pada. Bude tu muke, plakali smo nas dvoje zajedno na vežbama kada odemo, sedimo i plačemo i jedno i drugo, on ne može više, ja ne mogu više da ga gledam koliko se muči i trudi, onda sedimo u lobiju na klinici i zajedno plačemo. Svašta smo nas dvoje prošli. Nas dvoje sve radimo zajedno, putujemo, idemo na vežbe, idemo na utakmice, sve fudbalske utakmice, košarkaške, ne porpuštamo tenis. Išli smo na Srbija open, to mu je bila želja, to smo mu ispunili – kaže Ivana.
FOTO: BLIC TV / RINGIER
Za ljubav prema Đokoviću zaslužna je cela porodica.
– Pratimo svi Đokovića, noću se ustaje, gleda se Novak Đoković. Navija se sat, Novak Đoković je Borina velika ljubav i moja velika noćna mora jer moram celu noć da gledam – u šali kaže mama ovog hrabrog dečaka, a on name je ispričao i koji sport najviše voli
– Tenis – kaže Bora.
A pored tenisa voli i odbojku, košarku i vaterpolo.Uskoro će početi da trenira stoni tenis, sa osmehom kaže, “kada me budu primili”.
– Išao sam na jedan “Kamp nade” tamo ima sto za stoni tenis i igram ga iz zezancije i odlučio sam da ga igram ozbiljn – priča nam Bora koji svaku utakmicu isprati, svaki teniski meč.
– Sa mamom i tatom najviše volim da gledam, dok braću zanima samo fudbal.
Ipak, najviše voli Novaka Đokovića, kaže:
– US open dobro igrao, odlično, pobedio je sve, svaka mu čast.Jedva čekam olimpijadu zato što volim sport. Olimipijada se održava 2024. u Parizu, a 2028, u Los Anđelesu.
Bora za Novak Đoković kaže da se drugačije zove “čovek od čelika i Supermen”, snimio mu je i video poruku, a ekipa emisije “Srce za decu” mu je pokazala i Novakovo odgovor.
FOTO: BLIC TV / RINGIER
– Dobri moj… – kaže na početku video poruke Novak, a vi gledajte emisiju “Srce za decu” u sredu u 21.45 sati i saznajte kakva j bila Borina rekacija kada je poruku ugledao.