Farisova borba sa opakom bolešću bubrega trajala je pune 22 godine. Kaže kako je majka, kad je imao četiri godine, primetila da nešto nije u redu i odvela ga je kod lekara.
Dobro ljudi prikupili novac
– Od tada je počelo moje lečenje, moja borba za život, da bi 2008. biopsijom bubrega ustanovljena dijagnoza – Proliferativno Membranozni Glomerulonephritis. Zdravstveno stanje počelo je da mi se pogoršava 2019, a u januaru 2021. lekari su me uputili na hemodijalizu. Preselio sam se u Sarajevo gde sam radio u kol centru jedne firme kako bi lakše odlazio na hemodijalize. Išao sam dve godine i sedam meseci tri puta sedmično po tri i po sata na hemodijalize. Nikad nijednu nisam preskočio”,– priseća se Faris toka svoje bolesti.
Dok je dijaliza trajala Farisov otac Fahir (60) čvrsto je odlučio da svom sinu pomogne tako što će mu donirati bubreg, pa su u junu 2022. njih dvojica krenuli put Istanbula.
Operacija odložena do oporavka oca
U međuvremenu, kako porodica Saka nije mogla finansirati odlazak i lečenje u Turskoj, jer je Farisov otac stolar, a majka Ševala domaćica, u BiH i inostranstvu pokrenut je apel za pomoć i ubrzo od dobrih ljudi prikupljan je novac za transplantaciju.
Međutim, sreća oca i sina kratko je trajala. Pretrage u bolnici u Istanbulu, kojima se donori uobičajno podvrgavaju pre transplantacije, pokazale su da Fahir ima karcinom na levom plućnom krilu. Zaključak turskih lekara bio je da se transplantacija ne može uraditi dok se ne sanira Fahirov zdravstveni problem.
“Tada prikupljena sredstva, oko 60.000 KM, potrošena su na operaciju oca, njegovo lečenje, dodatne pretrage, hemoterapiju. Imao je tri hemoterapije od jula do oktobra 2022, a posle toga tri kontrole do juna 2023. godine kad su nam saopštili da je karcinom ugušen i da se nije povratio i da moj babo može da mi donira bubreg”, govori Faris.
Želi kući, uželeo se majke
Ponovo je pokrenut apel za prikupljanje novca za Farisovu transplantaciju, pa je od juna do septembra ove godine prikupljeno 50.000 KM.
– Nakon što je novac prikupljen, otac i ja mogli smo ponovo u Istanbul. Opet smo uradili sve potrebne pretrage i ovog puta se pokazalo da otac može biti donor. Transplantacija je uspešno urađena 10. oktobra. To je datum mog drugog rođendana, jer sada mogu da maštam o životu, budućnosti, putovanjima, porodici koju želim imati. I otac je hvala Bogu dobro. Rane nas malo bole, ali to je normalno, proći će – govori Faris koji se još uvek nalazi u Turskoj.
Kaže kako je iz bolnice otpušten 16. oktobra, a da je danas došao na drugu kontrolu.
– Lekari trenutno prilagođavaju terapiju mom organizmu da ne bi prevelika doza lekova narušila ostale organe. Šta da vam kažem, presretan sam, a i moj babo… Brojim svaku preskočenu dijalizu jer bubreg radi uredno, a nalazi su se poboljšali za 90 posto. Još je sve sveže, pa se teško krećem, otac bi mogao kući, on je bolje od mene, ali neće da me ostavi. Čekam kada će mi lekari zakazati treću kontrolu, ako bude za mesec, želim ići u Bosnu, poželeo sam se majke, a i otac ća sa mnom – rekao je na kraju razgovora za “Faktor.ba”, Faris Saka.
(Faktor.ba)
